Читам на блогу свог драгог пријатеља Ајтора врло добар текст о томе шта већина људи мисли о учењу језика.
Већ дуго учим језике само из радозналости. Не само због комуникације, већ и знања: много ме интересује како језици функционишу, како се ствари изражавају.
Међутим, људи не виде језике тако. Већина људи мисли да су језици само корисни за споразумевање. Зато би многи људи били срећни да сви говоримо истим језиком. Додуше, многи људи не разумеју да неко воли да учи мање популарне језике.
Кад сам био мали, морао сам да учим енглески у школи. То није ни чудо, сви ђаци морају да уче енглески у школи. Први мање популарни језик који ме је заинтересовао био је португалски, кад сам имао 13 година. Пошто сам га учио сам и неформално, моја породица је то сматрала чудним али небитним.
Ствари су биле другачије када сам се пријавио да учим немачки у званичној школи језика, са 15 година. Моја мајка се сложила да је користан језик и мислила је да је добра идеја, али она не би изабрала као ја. Рекла је, "мени би било боље да научиш енглески до краја". До краја. Као да је то могуће.
Када смо научили језик до краја? Да ли потпуно познајемо свој језик? Зар је то могуће учинити? Ја мислим да не.
Дакле, шта значи научити енглески до краја? Када би онда било прихватљиво да кренеш да учиш нови језик? Нећу се понављати, зато што сте ме разумели.
То је само пример реакције према немачком, иако је врло популаран језик. Када су у питању мањи језици, број таквих реакција се множи. Исто ми се десило када сам учио каталонски. У овом случају, додуше, ради се и о политици. Одрастао сам у једнојезичком подручју, где многи људи имају нездраво мишљење о другим језицима шпанске државе. Ти људи не мисле да је корисно научити каталонски. Заправо, желели би да каталонски нестане, а да Каталонци говоре само шпански.
(На срећу, има и много људи који поштују друге језике).
Временом су људи почели да поштују моја интересовања и моје хобије. Кад сам био млад, добијао сам много нежељених осуда о каталонском и о својој одлуци да га научим. То се више не дешава. Када су људи сазнали да учим српски, неки су питали зашто, али нико није рекао да је бескорисно или да би било боље да учим други језик.
Мислим да иза свега тога постоји зао менталитет, менталитет капитализма. Све што радимо мора да буде продуктивно, мора да буде корисно: а нешто је само корисно када ти дозвољава да зарадиш новац. Учити мање језике да говориш са људима није продуктивно, зато није корисно. Учити за разумевање књиге из других култура није корисно, учити за знање шта се десило и зашто се десило није продуктивно, није корисно и зато је само прихватљиво ако имаш превише слободног времена.
Ја одбацујем то гледиште и наставићу да учим друге језике, без обзира на њихову величину, без обзира на њихову корисност. Језици ме чине срећним.
Нема коментара:
Постави коментар