29 децембар 2025

Рекапитулација 2025. године

Драги читаоци,

завршава се још једна година, па је време да се сетимо тога што се десило током године.

Година је почела са путовањем у Београд. Пау и ја смо провели четири дана у Београду, како бих полагао испит из српског језика. Било је одлично искуство, с једне стране јер сам положио испит, с друге стране због свих ствари које смо урадили: не само у Београду, где смо купили књиге и српску храну да их однесемо кући, и нашли се с друговима; и у Бечу, где нисмо били пре тога и мало смо се тамо шетали.

У марту смо провели неколико дана у Кадису, с Ракелом и Мартом, како бисмо посетили карневал. Боравили смо се у малој кући близу Конила, падало је много кише, али смо се лепо провели јер смо били с мојим сестрама.

У априлу смо имали овде Елоја, који је дошао у посету. Провели смо леп викенд, па је следећег дана остао јер се десио нестанак струје у целој Шпанији, па није имао воз да се врати у Валенсију.

У јуну нисмо знали шта да радимо за Светог Јована, не волимо да останемо овде јер су људи заиста досадни с пиротехником, па смо одлучили да посетимо моју сестру и Марту у Баракалду. Само смо били тамо три дана, доста је било да се одморимо и да се лепо проведемо. Поред тога, били смо на Паради Прајда. Затим је почело лето.

Лето смо лепо искористили. У јулу смо отпутовали у Андалузију: отпутовали смо у Севиљу, јер нисмо имали добре летове у Херес, па смо се нашли с Херманом. Скоро недељу дана смо провели у Кадису, где смо урадили много тога: отишли на ручак с Канделом и Марјом, на плажу с њима, на Ферију... били су лепи дани, након којих сам имао малу животну кризу.

На крају августа смо отпутовали у Берлин, како бисмо посетили фестивал Фолсом. То је био главни разлог, али смо искористили прилику да посетимо град, јер Пау већ дуго није био тамо.

У октубру смо прославили мој рођендан, па смо поново отпутовали у Баракалдо. Овај пут смо остали целу недељу дана. Посетили смо нова места, као што је Свети Јован Гастелугаћеа.

Новембар није почео добро. Пауов отац је умро на почетку месеца. Прославили смо Пауов рођендан како смо могли, а затим смо отпутовали у Кадис, јер смо били купили путовање пре неколико месеци. Провели смо недељу дана с мојом породицом.

А опет је дошао децембар, опет се завршава година. Децембар је био месец за дружење, нашли смо се с пријатељима и одржали смо божићне ручкове и вечере.

Надајмо се да следећа година буде боља.

28 децембар 2025

Година кад сам изгубио пријатеља

Изгледа невероватно, али особа која ме је научила да је љубав слободна, да бити у пару не значи поседовати никога, и да љубав и секс нису иста ствар...

... сад није доступна јер је у вези с неким врло љубоморним.

То те наводи да размишљаш о границама, на то што неко може да прихвати или да не прихвати у свом животу, и на ствари које неко може жртвовати како не би био сам.

Овај пријатељ, мој бивши, с којим сам провео четири дивне године своје младости, и једна од особа коју сам највише волео и још увек волим, одлучио је да му више вреди да избрише из свог живота многе од својих мушких пријатеља.

Ова је година кад сам изгубио пријатеља. Али ме он није изгубио, а кад схвати грешку коју је починио, ја га нећу оставити самог.

05 децембар 2025

Тужан дан као еврофан

Драги читаоци,

ако ме познајете, знате да сам еврофан. Био сам еврофан откад сам био дете. Са 10 година, 1995., први пут сам пратио такмичење Евровизије. Био сам одушевљен спектаклом, песмама, гласањем. Све ми се свидело.

Сваке године сам се узбуђивао кад је стизао мај, јер сам знао да ћу чути двадесет или више нових песама, од којих ће ми се неколико свидети. Кад сам добио интернет везу, моја је страст расла, јер сам могао да откријем песме пре фестивала и да комуницирам са другим еврофановима. На интернету смо градили заједницу еврофана.

Евровизија је постала мој главни хоби пре тридесет година. Слушам евровизијске песме током целе године, не само пре фестивала. Неке од мојих омиљених песама сазнао сам на овом фестивалу. И не могу заборавити, овај фестивал ми је омогућио да упознам нове језике. Евровизија ми је била улазна врата у српскохрватски језик.

Из тог разлога, данас ми је тужан дан. Нисам био срећан због свега што се догађало у задње време у вези с Евровизијом, заиста. Мислим да је велика срамота што се Израел такмичио у последње две године, све док је убијао неколико хиљада Палестинаца. Данас се одржавало гласање у ЕБУу да се одлучи да ли Израел може и даље учествовати. Испоставило се да је већина радиотелевизија задовољна тиме што Израел учествује док наставља да врши геноцид у Гази.

Барем сам срећан, чак и поносан, што су телевизије из Шпаније, Словеније, Холандије и Ирске одлучиле да се повуку. То јесте једина прикладна одлука и ја је подржавам.

Следећи фестивал нећу пратити. Немам ни вољу ни моралну способност да то урадим.

Жртве мотивације

Драги читаоци, ако сте икад учили језике (или било шта), већ знате да успех много зависи од мотивације. А то је тако, јер од мозивације зави...