02 септембар 2026

Konzumiranje i nepolitizacija

Juče ili prekjuče, ne sećam se više kada je bilo, pročitao sam na Bluskaju kako se jedan moj prijatelj žali jer poznata firma video-igara odbija da objavi očekivanu igru u fizičkom formatu, pa će biti dostupna samo digitalno.

Ja nisam nikakav gejmer; u stvari, jedva da igram bilo šta na kompjuteru, ali kada igram, 95% vremena igram jednu napuštenu igru koju razvijaju dobrovoljci (OpenTTD). Međutim, u potpunosti podržavam zahteve svog prijatelja. Ne mora nešto direktno da me se tiče da bih to podržao.

S druge strane, iako ja nisam gejmer, ovo se i mene tiče, jer je deo jedne veće tendencije u računarskoj i zabavnoj industriji: firme nas sad teraju da platimo licencu za korišćenje nekog proizvoda, ali taj proizvod nikada nije u tvom vlasništvu. Ovo je nešto što Amazon radi oduvek sa svojim elektronskim knjigama, jer ih menja ili briše kad god poželi, a nemaš čak ni pravo na povraćaj novca.

Iz ovog razloga, između ostalog, podržavam to da se preuzme i sačuva sve u čemu želiš da uživaš, bilo da je to muzika, knjige, igre, ili bilo šta drugo. Moj eMule je uvek otvoren.

Pa dobro, moj argument za to što ljudi od moći nazivaju piraterijom nije svrha ovog teksta, iako nikad ne šteti da podsetim na to.

Reč je o tome da je moj prijatelj takođe izrazio da bi želeo da ljudi bojkotuju kupovinu igre u digitalnom formatu, kako bi naterali firmu da je objavi u fizičkom. Opet potpuno podržavam svog prijatelja. Ipak, slažem se s njim da će ovo biti vrlo teško.

Iako poznajem mnogo, mnogo ljudi koji se posvećuju i sprovode ovakve akcije, nažalost nisu većina. Većina ljudi je potpuno nepolitizovana, ako mi dozvolite tu reč. A nije da ne kroje politiku (svi mi to radimo svakodnevno svojim delima i odlukama), nego što im fali ta svest. Možda bih stoga morao da kažem besvesna, umesto nepolizitovana.

Ne sviđa mi se nekako kada se kaže da smo sve gore, zato što mi to zvuči kao žalba apokaliptičnog starca, i zato što je to nešto što se govori već tri hiljade godina. Stoga, neću reći da postajemo sve gluplji zbog "hleba i igara". Hleb i igre su oduvek postojali, a ni sada nije izuzetak, samo su njihovi oblici drugačiji. U ovom slučaju, prosečnoj osobi je dovoljno da ima novi GTA, da može da ga kupi i igra; ako je u digitalnom obliku, a ne u fizičkom, pa šta da se radi, kupiću i igraću, šta je najgore što može da se desiti? Dosta mi je teško na poslu da bih morao da razmišljam i u slobodno vreme.

Oldos Haksli je 1932. objavio distopijski roman Vrli novi svet: buduće društvo u kojem su ljudi vaspitani da proizvode tokom radnog vremena i da konzumiraju tokom slobodnog, a sve tuge brišu antidepresivima i halucinogenim drogama. Zbog droga i konzumiranja, ljude ne zanima da bilo šta preispituju.

Pročitao sam ovu knjigu u srednjoj školi i zatim dvadeset godina kasnije; kada sam je ponovo pročitao, zaključio sam da nije književno sjajna, ali se ističe njena politička i filozofska poruka. Pogotovo zato što sada vidimo kako se neki elementi ove distopije ostvaruju.

Šta možemo uraditi da to sprečimo? Mislim, možda zbog samoubeđivanja, da je desničarski talas u današnjem društvu samo ciklus i da nije došao da ostane. Krajem 90-ih godina i početkom 2000-ih bilo je u modi biti fašista, pa smo u 2010im imali talas napretka, a sad je ponovo u modi biti desničar (ne govorim o sebi, jer znate da pratim Marksa i Lenjina). Nemam podatke, nisam ni sociolog ni politikolog, jednostavno sam odlučio da u to verujem, da ne bih pao u očaj i plakao.

Osećam se već staro za politički aktivizam, a pored toga, ne znam kako bih to radio. Osećam da nemam ni vremena ni energije da se približim bilo kojoj stranci da sarađujem. Obožavao bih da radim agitprop na mrežama, ali je osećaj veći da neće služiti ničemu, jer neće stići ni do koga.

U međuvremenu, nadam se da će se nešto desiti, nešto što će nas probuditi i radikalizovati ka levici.

24 август 2026

Крај лета

Тек је данас 24. август, али се у неком смислу лето већ завршило. Време је мало свежије (необично за август, стварно), а посебно, готова су сва путовања која смо планирали за ово лето. У мају (још у пролеће) отпутовали смо у Кадис, у јуну у Андору, у јулу још једном у Кадис, а у августу у Билбао. Поред тога, отпутовао сам још једном у Кадис због смрти свог зета Хесуса.

Није да ми се не свиђа да путујем; у ствари, много уживам у томе. Али с једне стране то значи много трошења, а с друге стране, под стресом сам кад путујем, из неколико разлога. Бојим се да ће се нешто десити код куће док смо ван куће, вршим притисак на себе да све успе, да посетимо све што желимо посетити, да се моје сестре не љуте из разних разлога... Уживам кад путујем, али се осећам мирније код куће.

Последње је путовање било у Билбао, а имало је посебан значај, јер знамо да ће бити последњи пут да путујемо тамо, барем за неко време, зато што моја сестра више неће живети тамо (преселиће се овамо следеће недеље). То нас је навело на размишљање, Пауа и мене, јер смо дуго желели да научимо баскијски, а нисмо то урадили, нити ћемо имати добре и честе прилике да га говоримо.

Ја лично, с једне стране, желим да учим баскијски, јер ме много занима. С друге стране, не знам да ли ћу имати довољно времена за то, јер једва имам времена за српски, а камоли за још један језик.

Засад је учење баскијског само идеја, видећемо да ли ћу имати вољу да га стварно учим.

28 јун 2026

Путовање у Андору

Драги читаоци, јуче смо се вратили са кратког путовања у Андору. Провели смо тамо три дана за Ивањдан. Заправо, други је пут да идемо тамо за Ивањдан, јер је код нас традиција да се бацају петарде, а не подносимо пиротехнику.

Андора је чудна земља. Мала је држава, независна је већ вековима. Њен је службени језик каталонски и има најближе везе са Каталонијом.

Међутим, Андора није члан Европске уније. То значи да све оно што важи код нас и што је исто у свим земљама Европске уније, не важи тамо. На пример, немају никакав уговор о ромингу, то јест, ако желиш да користиш свој обични телефон тамо, платићеш врло високу цену, око два евра по мегабајту или тако нешто. Други пример: паркинг се плаћа по започетом сату, без обзира на то да ли паркираш два минута или педесет, што је код нас противзаконито.

Највећа привредна активност у Андори је пореска евазија. Није лепо то рећи, а Андоранци се и увреде кад им се то спомене, али јесте тако. Најцентралније улице у Андори ла Вељи (главном граду) пуне су продавница у којима се највише продају алкохолна пића, дуван и парфеми. Парфимерије су безбројне, као и апотеке, мада ми и даље није сасвим јасно зашто. Питао сам Геминија, који ми је објаснио да је то због могућности увоза лекова из целог света (што је немогуће у Шпанији и Француској) и због смањених пореза на производе који нису лекови. Шта знам ја.

Нас не занима ни алкохол ни дуван. Не купујемо ни парфеме. Купујемо само неке чоколаде које овде не можемо наћи: велике Тоблероне посебних укуса какве овде налазимо само на аеродрому (и то по високој цени), као и један бренд белгијске чоколаде који Пау обожава, а који се не продаје у Шпанији. Такође купујемо неке врсте гелова за туширање који се продају у Француској, али не код нас. Не знам зашто Французи имају толико већи избор гелова него ми.

Зашто смо онда уопште отишли у Андору? Због мира, природе и климе. Место је врло мирно, врло лепо, нуди безбројне могућности за шетњу у природи, а што је најважније: ноћу је свеже! Могли смо да спавамо покривени, што је лети немогуће овде. Наравно, поред чињенице да тамо не бацају толико пиротехнике.

Ово је четврти пут да путујем у Андору. Неће бити последњи, иако се нећемо вратити ускоро.

11 јун 2026

Јунско читање

Иначе не волим да читам неколико књига истовремено, али се десило да тренутно читам чак три. Рећи ћу вам и зашто.

Морам да признам да сам, откад сам завршио са читањем "Небеских тела", покушао да започнем неколико књига, али ниједна ми није била толико занимљива да бих наставио. На крају сам остао на две.

Прва је Ана Карењина Лава Толстоја. Пре ове књиге, покушао сам да читам Беле ноћи Достојевског, али ми је језик био превише тежак. Зато сам се плашио да нећу моћи да читам ни Толстоја. Међутим, језик му је много лакши, иако је и даље помало тежак јер су многе речи старинске. Изабрао сам Ану Карењину, јер кажу да је један од најбољих романа светске књижевбости, а тема ми се чини интересантнијом него Рат и мир, на пример.

Друга је Неподношљива лакоћа постојања Милана Кундере. Ову књигу сам почео да читам јер ми је Немања говорио на лекцији о њој, па је читам на хрватском зато што ми је ово издање он препоручио. Лакше ми је њу читати, али ми се заплет не свиђа толико. Прочитао сам тек шест поглавља, али мислим да је протагониста помало сексиста, док је његова љубавница романтична и традиционална, што ми се уопште не свиђа.

А трећу књигу сам почео да читам баш данас. На Тиктоку сам открио квир аутора Џоша Силвера. Потражио сам неке информације о њему, па сам прочитао да је његова прва књига дистопија. Морао сам одмах да је пронађем, волим дистопије, па сам дуго желео да читам неку са ЛГБТ темама.

Рећи ћу вам шта мислим о овим књигама.

08 јун 2026

Обожавам да читам електронски

Јуче сам отишао у теретану и, након што сам почео вежбе рутине које сам морао да урадим, приметио сам да су ми леђа била на ивици повреде, па сам одлучио да их не форсирам и оставио сам прву вежбу незавршену. Прешао сам на елиптични тренажер и, срећом, имао сам са собом електронски читач.

Мој први електронски читак поклонио ми је Феде, мој бивши, за 29. рођендан, 2013. године. Био је то Киндл 4. генерације, није био додирни, већ је имао дугмад доле и на страни, која је служила за кретање кроз екран.

(Не знам зашто говорим у прошлости кад га још имам. Заправо, стоји ми изнад ноћног сточића, иако га више не користим.)

Тада сам већ дуго желео е-читач, али нисам се усуђивао да га купим. Чинио ми се као непотребан и фриволан трошак, а ја себи нисам приуштавао такве трошкове. Зато сам био толико захвалан кад ми га је Феде поклонио, и то са кожном, врло лепом футролом.

У питању је то што ми се, откад имам тај е-читач, десило оно што су ми пријатељи и колеге говорили да се и њима десило: почео сам да читам много више.

Баш много више волим да читам електронски. Постоји неколико предности које су за мене биле кључне да пређем на е-читач и да читам више него на папиру.

Најважнији фактор је удобност. Држати е-читач у руци много је лакше него држати књигу, нарочито када је дебела. Поред тога, код таквих књига, да би читао средишње странице, морађ јако да је отвориш, што оштећује књигу. Ово је уобичајено са коришћењем, али мени је и даље жао. Осим тога, не мораш да бринеш да  обележивачем или другим методама сачуваш страницу на којој си стао.

Други аспект е-читача, који мени још увек није важан, јесте то што можеш повећати или смањити величину фонта (ја засад добро читам и мање фонтове, али ово неће дуго трајати). Постоје и људи који цене то што е-читач не показује корицу књиге, јер им је важна приватност. Међутим, мишљења су подељена о овој теми (неки људи више воле да се види шта читају).

Такође је удобно то што на једном уређају можеш имати неколико кљига. Није више неопходно да бираш коју ћеш књигу понети на путовање, можеш их понети неколико и променити ако ти је нека досадна, или ако желиш да их читаш наизменично.

То што немаш огромну библиотеку књига на папиру које си некада прочитао јесте нешто на чему си захвалан када дође време за селидбу.

Осим тога, ту је и фактор трошка: нове електронске књиге су јефтиније од оних на папиру, а класичне књиге (чија су ауторска права истекла) потпуно су бесплатне.

Јуче, док сам читао после теретане. Електронско се мастило види савршено у сунчаном дану, није потребно повећати светлост као што је случај мобилног телефона.

Постоје и неки мањи фактори, као што је могућност претраживања текста. То је веома корисно када књига има много ликова, а не можеш да све запамтиш по имену.

Због свега тога, једва читам на папиру. И даље имам, а понекад и купујем, књиге на папиру, али само када је у питању стручна литература (речници, граматике) или уџбеници. Такве књиге, које се не читају одједном од почетка до краја, практичније је да имам на папиру.

Данас више не користим онај први е-читач, који још имам: батерија му је трајала све краће и дугмад је почела да отказује. Овај који сада користим је други Киндл, који ми је поклонио Пау за Божић 2024. Ипак, истражујем опције за промену свог е-читача, како више не бих користио Амазон, који намеће превише ограничења.

Разумем и не критикујем оне чији је аргумент против електронског читања то што обожавају мирис или додир папира. Не делим то мишљење, али нећу то критиковати, свако бира оно што му је најважније.

14 мај 2026

Време пролази

Драги читаоци,

У суботу сам се вратио са одмора. Дивну сам недељу провео код своје породице у Сан-Фернанду. Наши се одмори углавном своде на храну, шетње и, пре свега, време са мојим сестрама и нећацима.

Време неминовно пролази. Моја сестрићина има сад 22 године, мој сестрић има 20. Сад се налазе у добу када им се животи најбрже мењају. Кандела ради већ годину дана у бару, али ће забраво од овог месеца бити незапослена, јер се бар затвара. Добила је пре месец дана возачку дозволу и купила свој ауто. Марио се спрема за испит да постане војник, биће у јуну и не сумњам да ће положити, што значи да ће од септембра живети у Феролу.

Следећу пут ћемо их посетити у јулу. Још не знамо да ли ће Кандела радити или ће и даље бити незапослена. Марио је већ рекао да ће уживати у лету. Међутим, то ће бити последњи пут да живи тамо код моје сестре. Након тога, кад путујемо тамо, нећемо се тамо срести.

Заиста жалим што нисам провео више времена с њима док су били млађи. Сад више ништа не могу да променим.

19 април 2026

Жртве мотивације

Драги читаоци,

ако сте икад учили језике (или било шта), већ знате да успех много зависи од мотивације. А то је тако, јер од мозивације зависи то да ли стварно учите или не, да ли посвећујете време и труд. Ако сте мотивисали, све ће успети, иначе ће све пропасти.

Ово ми се тренутно дешава. У ствари ми се дешавало откад сам почео да учим српски. Проблем је то што мотивација није непрестана: долази и иде. Понекад се осећам супер мотивисано, понекад се налазим у рупи. Ово ми се у задње време дешава: имам осећај да никада нећу добро писати и говорити на овом језику, да ћу заувек говорити ту сломљену верзију језика и да се нећу никад побољшати.

Не значи да ћу престати да учим и да вежбам, али је тешко да идем даље због тога. Видећемо.

(Знате да увек дајем текст једној вештачкој интелигенцији да ми га исправи. Овај пут нећу. Овако пишем у стварности.) 

Konzumiranje i nepolitizacija

Juče ili prekjuče, ne sećam se više kada je bilo, pročitao sam na Bluskaju kako se jedan moj prijatelj žali jer poznata firma video-igara od...