Криза са рукописом

Драги читаоци,

Ове недеље сам имао велику кризу око учења српскога.

Прошле недеље сам послао мејл испитном центру за српски језик, то је центар на којем ћу полагати испит у јануару. Послао сам га зато што сам читао да ниво Б2 морам писати писаном ћирилицом, и плашио сам се да мој рукопис није довољно добар, јер не пишем тачно "курзив".

У понедељак сам добио одговор од центра, а дали су ми сугестије о словима које не пишем добро, која изгледају превише као штампана слова.

То ми је деловало као хладни туш. Рационално знам да није ни тако лоше ни тако озбиљно, али тумачио сам то као неуспех, а провео сам остатак понедељка да мислим да више нећу учити српски.

Јуче сам то причао Немањи, мом учитељу српског, а заиста сам схватио како је то смешно. Али таква је била моја реакција. На срећу, добро се познајем и знам да морам да будем рационално биће.

Мало сам размишљао о томе, и мислим да сам можда тако реаговао зато што се то појавило као проблем на који нисам рачунао. Веровао сам да умем да пишем, а сада изгледа да не знам. Осим тога, само ће требати да променим свој рукопис за испит и на испиту, али не иначе, јер се мој рукопис добро чита за свакодневницу.

То је то, криза је дошла и отишла.

Вруће је а имам сумње о језицима

Драги читаоци,

већ је август и вруће. Мени се лето не свиђа, више волим јесен или пролеће, али време пролази и морамо да проведемо сва годишња доба.

За викенд сам добио књигу кинеског језика коју сам наручио на Алиекспресу. Да ли то значи да ћу учити кинески? Не могу да обећам.

С једне стране, језик ме занима. Мислим да може бити занимљиво мало разумети шта се пише на кинеским насловима, на пример. Такође би било пријатно да могу мало да разговарам са продавчима у кинеским продавницама.

С друге стране, нисам посебно заинтересован за кинеску културу; има много култура на свету које ме више занимају. Осим тога, језичка политика Кине према језицима никако ми се не свиђа.

Истовремено, занимају ме и јапански и арапски језик, а наравно и руски језик. Из различитих разлога, јасно је, али можда више него кинески.

Јапански ме занима због аниме. Осим тога, има лакши изговор; граматика је тежа, то је истина. Арапски ми се свиђа због звука и културе; додуше већ знам писмо и изговор. Руски ме највише занима због политике и књижевности.

На крају крајева, још увек не знам шта ћу да радим. У новембру почиње курс на далеком факултету, а било би занимљиво да се упишем. Скоро сам сигуран да желим да се упишем за баскијски језик, али још могу да променим намеру сто пута до тада.