Гледај! Пишем на српском!

Данас је недеља и тужан сам зато што викенд је за крај. Имао сам много да радим: у петак сам возио ауто код механичара, ишао сам на посао, имао сам час српског и увече сам ишао у Барселону да вечерам са пријатељима. Јуче је било субота; ујутро је Пау морао да ради и ја сам играо на рачунару; увече смо ишли у Барселону да гледамо ствари у продавницама, али смо вечерали код куће. Данас немам план, ујутро желим да возим мотоцикл и да вежбам у теретани. Ручаћемо у ресторану када Пау заврши да ради, још не знамо у коју. У коначно ћемо увече да идемо да гласамо на изборима.

Данас сам весео јер је већ викенд, иако имам пуне руке посла. Јутрос сам возио кола код механичара, након тога сам дошао на посао. Дошао сам мотоциклом, то чини да будем весео. Пошто сам радио пуно времена током недеље, данас морам да радим само четири сата и по; у два сата ћу савршити посао и ићи ћу кући. У четири сата имам час српског, нервозан сам зато што нећу да могу говорити добро. После тога морам да посовем механичара, да знам када морам да идем по ауто. И напокон у пола девет имам вечера са Крисом, Даном и Едуардом. Ићи ћемо у ресторан који се зове „Копитас“ и нађе се близу цркве Свете Породице. Данас имам много ствари да радим и имам стрес! Ачи викенд почиње и срећан сам 😊

Јуче је било среда, двадесет четврти. Јуче сам радио од куће; обично радим средом од куће, зато што на послу немамо фиксиране радне столе и средом је врло тешко да нађем добар сто. Више волим да радим од куће него у лошем столу. Када радим од куће, устанем у истом времена, у седам сати. Овако почињем раније да радим, у пола осам могу да почињем и уштедем време пута. Радио сам до два сата, па сам имао паузу полог сата. Онда сам наставио да радим до пет или пола шест. Након тога бих се вратио кући, али сам био јуче већ код куће. Јео сам ужину, сам се одморио и после сам ишао у теретану. Тамо сам остао час или час и по, па сам се вратио кући, се туширао, вечерао и ишао у кревет.

Здраво! Зовем се Дани и то је мој блог у српском језика. Не пишем овде да нико чита моје тексте; што пишем није занимљиво. Али учим српски и треба ми вежбање, зато покушаћу да пишем често у овом блогу. Само овако учићу да пишем. Данас је среда, и у петак имам час српског језика. Иако знам досту граматику, имам пуно проблема када желим да се разговарам. Речи не дођу, ја останим тих и мислим на што желим да кажем. То није добро! Ћао свима, читамо се!