Не знам да ли то знате, али ове године нећу гледати Евровизију, јер мислим да није у реду то што се сад дешава с Израелом. Чврсто верујем да је срамота што их нису искључили из такмичења.
Међутим, то не значи да морам да се одрекнем националних избора који ми се свиђају. За викенд смо гледали хрватски и шпански избор.
Шпанска полуфинала су била у уторак и у четвртак, док је финале одржано у суботу. Полуфинала нисам гледао, јер су почела врло касно, тек у 23.00. Ко је донео ту одлуку да почну толико касно? Најгоре је што знамо разлог, а уопште није леп.
Бенидорм Фест је био леп и фин спектакл. На срећу је финале почело у 22.00, а Антонио је дошао да га гледа с нама. Наступи су били разнолики, неки су извођачи добро певали, а други и не баш. На крају сам одлучио да гласам за Тонигрокса и Лусикалис, који долазе из мог родног краја, али нисам гласао за њих због тога, већ зато што су имали леп наступ, добру песму и добро су певали. Пау је гласао за Китај, па Антонио за Миранду!
Хрватска полуфинала сам гледао јер су била у цивилизовано време, почела су у 20.15. Песме нису биле толико добре, али су неке биле интересантне. Највећи је проблем био што су моје омиљене песме имале страшне наступе уживо. Лима Лен и Зевин нису имали најбоље наступе, благо речено. Ипак, Лима Лен је чак прошао у финале, док Зевин није, нажалост. Финале није било врло узбудљиво јер је било очигледно да ће Лелек победити, биле су апсолутне фаворите. Њихова ми се песма свиђа, али није ми толико лепа како би била једина за победу.
Сад кад су прошла ова два финала, остају ми још литвански, португалски и наравно српски избор. Тиме ће овогодишња „евровизијска“ сезона за мене бити завршена.
