Гледај! Пишем на српском!

Dragi čitaoci, U poslednjoj nedelji smo pre raspusta i pre putovanja u Srbiju. I baš sam nervozan! Putovanja me nerviraju. Volim da putujem, volim da upoznajem nova mesta i da doživim različite stvari, ali me brinu sve stvari koje mogu poći loše. Brinem se da me/nas ljudi ne razumeju, da imamo probleme na carini, da nas napasu ili pokradu... Doduše, ne znam da li ćemo imati vremena da radimo sve što želimo, da sve vidimo... Pau želi da ostanemo četiri dana u Beogradu, ja mislim da možemo provesti poslednji dan u Novom Sadu. Želimo da posetimo stari grad, da se šetamo uz Dunav, i da idemo na Sajam Knjiga zato što volimo knjige i volimo strane jezike. Ne znam da li ću ponovo pisati ovde pre putovanja. Nakon toga ću vam reći kako mi se sve činilo ono što ćemo tamo videti i doživeti. Vokabular napasti (napasem) - atracar pokrasti (pokradem) - robar

Драги читаоци, Пре две недеље нисам се огласио овде. Није да не желим да пишем; стварно не желим да напустим овај блог, јер овде вежбам писање. Међутим, ништа битно се није дешавало у мом животу, па понекад морам да размишљам шта да пишем. У сваком случају, иако нисам писао овде, нисам престао да вежбам српски. И даље имам часове са својим наставником Немањом; још увек читам вебсајтове на српском, Твиттер, Тикток... и још увек гледам телевизију на српском. Скоро свакодневно гледам квизове као Штоперицу (на Б92) или Слагалицу (на РТС). Још увек не могу да гледам серије на телевизији; могу, ако не разумем довољно да сазнајем шта се дешава. Додуше, на српским серијама је звук доста лош да не разумем добро шта се каже, обично има превише одјека. Осим тога, морао сам да погледам два филма као домаћи задатак. Ти филмови имају титлове на енглеском. Више бих волео да имају титлове на српском, али то је врло тешко да нађем. Са титловима на енглеском не учим толико, зато што стално читам титлове...

Dragi čitaoci, danas pišem latinicom zato što mi se piše tako. Znate da mi se više sviđa da pišem ćirilicom, ali srpski jezik ima dva pisma i treba da koristim obe. Sutra je moj rođendan, napuniću trideset devet godina. Neću ovde da pišem o mom životu, jer nemam dovoljan nivo jezika da to uradim. Međutim, mogu da pišem o tome što sam celu godinu učio srpski: počeo sam kad mi je Pau dao prvu knjigu srpskog za moj 38. rođendan. Mogu li da govorim ili da pišem srpski dobro? Ne baš. Ali imam sposobnost da pišem ove kratke tekstove bez potrebe da tražim mnogo stvari. Redovno pohađam časove srpskog jezika i smatram da učim mnogo i napredujem. Ponekad se frustriram, ali mislim da treba da se dobro osećam o mom srpskom jeziku. Nastaviću da učim srpski. I hvala vam svima koji me čitate.