Dragi čitaoci,
danas pišem latinicom zato što mi se piše tako. Znate da mi se više sviđa da pišem ćirilicom, ali srpski jezik ima dva pisma i treba da koristim obe.
Sutra je moj rođendan, napuniću trideset devet godina. Neću ovde da pišem o mom životu, jer nemam dovoljan nivo jezika da to uradim. Međutim, mogu da pišem o tome što sam celu godinu učio srpski: počeo sam kad mi je Pau dao prvu knjigu srpskog za moj 38. rođendan.
Mogu li da govorim ili da pišem srpski dobro? Ne baš. Ali imam sposobnost da pišem ove kratke tekstove bez potrebe da tražim mnogo stvari. Redovno pohađam časove srpskog jezika i smatram da učim mnogo i napredujem.
Ponekad se frustriram, ali mislim da treba da se dobro osećam o mom srpskom jeziku.
Nastaviću da učim srpski. I hvala vam svima koji me čitate.
Нема коментара:
Постави коментар