Читао сам неког психолога како пише да смо ми гејеви толико навикли на маргинализацију и напуштање, да се закачимо за првог човека који нас слуша.
Привремено ми се то десило 2008. са човеком који ће бити најчуднија особа са којом сам имао икакву везу.
У марту 2008. мој живот је био чудан. Мењао се, а ја нисам био потпуно спреман. Имао сам 23 године, и кратко пре тога почео сам да радим у ЕАДСу (Ербас), добио сам возачку дозволу и купио полован ауто. У слободно време сам се бавио истим стварима: аеробиком у теретани увече, и немачким у школи језика (био сам у 5. разреду), али нисам имао друштвени живот, сем онлајн. Моји тадашњи пријатељи су били онлајн.
А онлајн сам упознао овог човека, рецимо да се звао Ф. Ф је имао 31 годину, живео је у Мадриду. Упознали смо се на вебсајту за геј људе, разменили смо Месенџер-адресе и разговарали неколико дана, такви разговори који трају до ноћи. Дакле, после неколико дана, предложио ми је: зашто не дођеш у Мадрид за викенд?
Пред првим човеком који ме је слушао годинама, ја сам очигледнао рекао да важи. Тада сам већ радио, имао сам мало новца (није било много, зарађивао сам 500 евра месечно), а однос између Сан Фернанда и Мадрида био је јефтин (повратна карта је коштала 30 евра, иако је пут трајао осам сати аутобусом).
Не могу да се сетим детаља о томе шта смо урадили тог викенда и другог који сам тамо провео. Али се сећам Ф-а.
Ф није био посебно згодан. Рецимо да је његова снага било интересовање које је показивао. Све га је занимало, чак и најмања глупост коју сам могао рећи.
Међутим, све о њему било је тајанствено. Никад нисам знао који је био његов посао, или од чега је живео. Ако је био запослен, није радио 8 сати дневно, то знам, јер је имао пуно слободног времена. Само знам да му ништа није фалило. (У својој соби имао је ајПод тач, купљен пре 2 недеље, још у пластици; није га занимао, јер је могао да купи новији - и купио га је кад сам био тамо).
Говорио је да је Исланђанин, што сам сматрао врло егзотичним, а мене је он занимао због језика и културе - знате ме већ. Говорио је шпански превише добро да би био из Исланда; заправо бих ја рекао да је из Мадрида. Питао сам га пар пута о сумњама око исландског језика (пре тога сам био научио пар ствари из књиге), али није знао одговор. Нема везе -мислио сам-, многи матерњих говорници не знају како њихов језик функционише, иако он није рекао ниједну реченицу на исландском.
У питању је то што нисам могао да сазнам ништа више о њему у два викенда који сам провео с њим. Нити о његовој породици, нити о његовим пријатељима. Једино што сам сазнао било је то што је његова мајка била пензионерка која живи у Алмерији. Нисам ни видео његове цимере, јер смо улазили и излазили тамо где нису могли да нас виде.
Међутим, као што кажемо на шпанском, лажи имају кратке ноге. Политички нисмо имали ништа заједничко; иако се стидео да то призна, био је десничар. Рекао ми је да нише био члан никакве странке, али једном кад смо били у кафићу, отворио је новчаник и видео сам карту ПП-а. Тад сам се наљутио, сад бих га само сматрао патетичним.
Друга лаж. можда најапсурднија, била је његов идентитет. Иако се трудио да ја не могу нигде видети његово име, кад је био са мном отворио је лаптоп и ушао на вебсајт ФНАК-а, да резервише нови ајПод тач. На углу се појавило корисничко име. Његово је било врло шпанско име, са два врло шпанска презимена. Био је Ф, наравно, али не написано на исландском, него на шпанском.
Након тог другог викенда није више имао интересовања за мене. Није био гостинг како бисмо данас говорили, јер је одговорио на моје поруке, али касно и без воље. Очигледно, и моје интересовање је нестало.
(Зашто је мене и даље интересовао? Људи... као што сам рекао, био је први мушкарац који ме је слушао годинама.
У перспективи, закључак до којег сам дошао јесте да је имао неки проблем са својим идентитетом и требало му је да измисли други да буде занимљивији, не само за друге, него за себе.
Ево приче. Поука? Нема. Могао бих вам рећи да волите себе и не допустите да вас варају; али ако вам се деси, то јесте јер немају искуства да то спречите.
Као епилог: поново сам га срео после неких година на геј вебсајту. Тад сам имао 31 годину, а он 32. Чудан је случај где се разлика у годинама смањује. Рачунам да сад, кад имам 40 година, он треба да има 35.
