Драги читаоци,
Ове недеље сам имао велику кризу око учења српскога.
Прошле недеље сам послао мејл испитном центру за српски језик, то је центар на којем ћу полагати испит у јануару. Послао сам га зато што сам читао да ниво Б2 морам писати писаном ћирилицом, и плашио сам се да мој рукопис није довољно добар, јер не пишем тачно "курзив".
У понедељак сам добио одговор од центра, а дали су ми сугестије о словима које не пишем добро, која изгледају превише као штампана слова.
То ми је деловало као хладни туш. Рационално знам да није ни тако лоше ни тако озбиљно, али тумачио сам то као неуспех, а провео сам остатак понедељка да мислим да више нећу учити српски.
Јуче сам то причао Немањи, мом учитељу српског, а заиста сам схватио како је то смешно. Али таква је била моја реакција. На срећу, добро се познајем и знам да морам да будем рационално биће.
Мало сам размишљао о томе, и мислим да сам можда тако реаговао зато што се то појавило као проблем на који нисам рачунао. Веровао сам да умем да пишем, а сада изгледа да не знам. Осим тога, само ће требати да променим свој рукопис за испит и на испиту, али не иначе, јер се мој рукопис добро чита за свакодневницу.
То је то, криза је дошла и отишла.
Коментари
Постави коментар