Пређи на главни садржај

Путовање у Београд је завршило

Драги читаоци,

На срећу, коначно смо отпутовали у Београд, а на жалост, морали смо да се вратимо. Били смо тамо од суботе до среде и јако нам се свидело. 

Лет је био добар, осим што је авион каснио и зато је излазак такође био касни. Лет са Ер Србијом није био лош, дали су нам флашу воде и мали сендвич. У пола два смо стигли до Београда и користили смо аутобус да идемо до центра: аутобус А1 је био страшан, возач је пушила цео пут и зауставила се на месту где није била станица. Ишли смо у хотел, после смо се шетали центром града и посетили сајам књига. Увече смо се срели са Алексом и Ђолом на пиће; са њима смо ишли на Хеловинску журку и у дискотеку где су свирали турбо фолк. Око пола три смо се вратили у хотел.

У недељу смо устали рано, спавали смо мало иако се променило време. Ујутру смо се шетали по Калемегдану и старом граду, па посетили Храм Светог Саве и Кућу Цвеће (Музеј Југославије). Овај музеј нам се свидео, био је најзанимљивији. Завршили смо касно, након што се смркнуло, зато смо се вратили у хотел. Увече смо се нашли са Алексом и Ђолом, па ишли на сладолед и да се шетамо старим градом. Било је врло лепо.
 
У понедељак смо доручковали и пошли у Звездару, јер смо имали сусрет са мојим наставником Немањом. Шетали смо се по Звездари и ушли у опсерваторију; Пау и ја нисмо били сигурни да смемо ући тамо, али Немања познаје некога ко тамо ради, па је било у реду. Прошли смо лепо јутро, разговарали смо и било је добро да се лично упознамо. Затим смо шетали до Скадарлије, где смо ручали у ресторану "Шешир мој": ручак је био укусан. Увече, након кратког одмора, отишли смо у Пошту да пошаљемо разгледнице нашим пријатељима, а затим се вратили у хотел јер смо имали термин у бањи. Након бање смо ишли у кинески ресторан поред хотела. Пошто је било касно да останемо тамо, одлучили смо да наручимо вечеру "за понети" и вечерамо у соби.

Уторак је био последњи дан да смо провели цео у Београду, па смо одлучили да га проведемо у Новом Београду и у Земуну. Ујутро смо ходали до Новог Београда, преко Бранковог моста: видели смо Штарк Арену и шетали смо се до Меркатора. Одатле смо ишли аутобусом до Земуна и ручали тамо, у ресторану "Ћири бу ћири ба", где је ручак био одличан, заиста нам се свидео. Вратили смо се у центар града, где смо посетили књижаре: желео сам да тражим основни речник српског језика, али га нисам нашао. Продавачица у последњој књижари нам је рекла да таква ствар не постоји, већ само велики, званични речник, који кошта 5.000 динара. Након тога смо ишли у бању и поново у кинески ресторан.

За крај, у среду, доручковали смо и срели смо се са Алексом на кафу. Коначно сам одлучио да купим велики речник. Одјавили смо се из хотела, али смо оставили пртљаг тамо зато што је наш лет био увече. Ишли смо опет у Меркатор, да купимо оно што смо желели да однесемо кући: пекмез од шљиве, ајвар и ракију за Пауовог оца. Ручали смо у ресторану Михаило у центру града, па купили кнедле (гомбоце). Карго-ом смо ишли на аеродром и напустили смо Београд.

И већ ми недостаје!

Коментари

Популарни постови са овог блога

Хајде да се волимо

Драги читаоци! Ево ме поново. Мислим да морам да вежбам писање мало више, и то значи да ћу покушати да чешће користим свој блог. Обично је проблем што не знам о чему да пишем, али ове недеље могу да пишем о филму који сам гледао за викенд. Филм се зове Хајде да се волимо . Филм је снимљен 1987. године, у време бивше Југославије, а мој учитељ ми је препоручио тај филм зато што је комедија. До сада, сви филмови на српском које сам нашао и могао да гледам били су драме, а волим добре драме, али више волим комедије. Волим да се смејем! Пређимо на ствар: филм. Филм сам нашао само без титлова; учитељ ми је рекао да не морам да се бојим гледања филмова без титлова; био је убеђен да могу да разумем. Стварност је, нажалост, другачија. Заиста нисам добро разумео шта се говорило због лошег квалитета звука. Звучао је тако лоше да нисам могао ни да препознајем речи које су се говориле. Мислим, осим тога, да мој ниво српског није тако добар да разумем хумор тог филма. Међутим, наравно, било је некол...

Poslednja nedelja pre raspusta

Dragi čitaoci, U poslednjoj nedelji smo pre raspusta i pre putovanja u Srbiju. I baš sam nervozan! Putovanja me nerviraju. Volim da putujem, volim da upoznajem nova mesta i da doživim različite stvari, ali me brinu sve stvari koje mogu poći loše. Brinem se da me/nas ljudi ne razumeju, da imamo probleme na carini, da nas napasu ili pokradu... Doduše, ne znam da li ćemo imati vremena da radimo sve što želimo, da sve vidimo... Pau želi da ostanemo četiri dana u Beogradu, ja mislim da možemo provesti poslednji dan u Novom Sadu. Želimo da posetimo stari grad, da se šetamo uz Dunav, i da idemo na Sajam Knjiga zato što volimo knjige i volimo strane jezike. Ne znam da li ću ponovo pisati ovde pre putovanja. Nakon toga ću vam reći kako mi se sve činilo ono što ćemo tamo videti i doživeti. Vokabular napasti (napasem) - atracar pokrasti (pokradem) - robar

Напуштен блог

Жао ми је што овде нисам писао чешће. Постоје два разлога за то: с једне стране, нисам имао времена за писање, а с друге, нисам знао о чему. Увек писати о свакодневном животу није баш занимљиво, јер не радим толико узбудљивих ствари. Желео бих да вас обавестим да сам планирао да полажем испит из српског у септембру, али од тога сам одустао. Када су објавили датум испита, више нисам могао себи да приуштим путовање. То значи, да ћу морати да чекам до јануара. Нисам сигуран да ли је путовање у Београд у јануару добра идеја, јер може бити превише хладно, али је то сада план. Тренутно је Пау без посла, па смо планирали да мало путујемо у близини. Овог месеца ћемо да проведемо викенд у Андори; циљ је да не будемо овде за Светог Јована. У јулу ћемо путовати у Кадис, да посетимо моју породицу и да идемо на плажу Атлантског океана. Такође планирамо да посетимо моју сестру у Билбау. Што се тиче српског језика, у задње време немам пуно мотивације. Нисам одустао од учења, али сам убеђен да никад н...