По свему судећи, требало би да пишем "Кадиз" али се то слово "з" у Кадију не изговори, зато пишем "Кади".
У последњу суботу смо путовали у Кади, да се нађемо са мојом породицом. У ту суботу смо покупили сестру Мелију и нећаку Канделу да ручамо у ресторану меса у тржном центру Баија-Сур. Након тога смо ишли у куповину за роштиљ сутрадан. Увече смо се мало шетали по тржном центру, јер у суботу увече нема много активности у центру града. Проблем је био да је пала киша, па је било врло тешко да паркирамо.
У недељу смо рано изашли из куће Хеме, зато што смо желели да доручкујемо ћурос са Мелијем и Канделом. Ћурос је сасвим другачији у Кадију, тамо је много укуснији. Када смо завршили, вратили смо се код Хеме и мало после смо ишли колима да покупимо сестре Патри и Мелију. Код Хеме овог пута нисмо имали роштиљ, већ смо наручили четири печене пилетине. Провели смо цео дан заједно, па увече смо возили Патри и Мелију код њих.
У понедељак смо имали план да идемо у Медину-Сидонију да купимо слаткише који се праве тамо. Међутим, пре тога смо ишли у Шиклану да доручкујемо ћићароне (јело од свињетине). У Медини смо купили слаткише врло брзо, јер није било никог у продавници (у фабрици). Пошто је било рано, ишли смо у Кади да се шетамо на пијаци, па смо се вратили код Хеме, где смо ручали пилеће сендвиче. Увече смо се шетали по Сан-Фернанду.
Уторак је био последњи дан који смо провели тамо. Ујутро смо опет доручковали ћуроси, па смо ишли да купимо сир који нам се много свиђа и само може да се купи тамо. Ишли смо у Кади да посетимо књижаре, али нисмо купили ништа. Желели смо да ручамо у ресторану пржене рибе, али је био затворен, зато смо се вратили у Сан-Фернандо, где смо нашли други ресторан да ручамо пржену рибу. Нисмо имали више много времена, па смо спаковали и ишли на аеродром.
Нема коментара:
Постави коментар