25 новембар 2024

Omiljeni

S vremena na vreme, nailazim na društvenim mrežama na ljude kako govore o svojim omiljenim stvarima. Ne tako apstraktno, nego o svojim omiljenim filmovima, knjigama, serijama, pevačima, pesmama...

Odavno ne učestvujem u ovim trendovima na društvenim mrežama jer nemam pojma kako da odaberem. Ne mogu da izaberem omiljenu pesmu, omiljenog pevača ili omiljeni bend... u slučaju knjiga, uvek kažem da je Igre gladi, jer je to lak odgovor; svidele su mi se mnogo, ali mi se ne sviđaju toliko da budu prikladni odgovor, niti mi se sviđaju toliko više od drugih da ne uključim druge u odgovoru.

Ustvari, ne mogu ni da uporedim distopijski roman kao Igre gladi sa pozorišnim delima ili političkim esejima. A to nije tako zato što smatram jedan žanr boljem od drugih. Jednostavno mislim to jer mogu da uživam kako čitam knjigu jednog žanra ili drugog.

Svake godine, kad se završi godina, održava se na Internetu masivno glasanje za najbolje pesme Evrovizije. Mislim da nikad nisam učestvovao u tome jer ne mogu da izaberem svojih 10 omiljenih pesama među više od 1700. Čak i kad bih mogao to da uradim, danas bih izabrao jednih 10, a sutra drugih 10 pesama.

Zapravo, ljudi čak i imaju najboljeg prijatelja ili najbolju prijateljicu. Ja u ovim godinama ne mogu da kažem da to imam. Imam mnoge prijatelje koji su odlični, ali nemam *jednog* najboljeg. Znam da sam u prošlosti možda imao, ali ne više, a ide mi bolje ovako. Uživam mnogo u društvu svih svojih prijatelja (iako je pretežno virtualno).

Iskreno, ne zamišljam da imam samo jednu omiljenu knjigu, pesmu ili film. Sutra je moguće da autor ili autorka dokazuje da je ljudske sranje i tako mi ih upropasti. Ne, ja ne odvajam ličnost i umetnost i mislim da je to u redu. Ne bih voleo da se nađem u situaciji svojih prijatelja koji su fanovi Harija Potera.

Na isti način, oduvek sam mislio da je besmisleno da se suočavaju fanovi jednog umetnika s fanovima drugog. Kada sam počeo da koristim Internet, na nekom četu sam rekao da mi se sviđali Ace of Base, i odgovorili su mi da onda moram da mrzim Roxette, jer su navodno rivali. Zaista, ni tada to nisam razumeo, a ni sada ne razumem. Zašto bih morao da mrzim Roxette? Imaju dobre pesme, iako mi se ne sviđaju toliko kao Ace of Base.

Ne znam ko profitira od ove glupe polarizacije, ali ne mogu da se poistovetim s tim.

11 новембар 2024

Научи језик до краја

Читам на блогу свог драгог пријатеља Ајтора врло добар текст о томе шта већина људи мисли о учењу језика.

Већ дуго учим језике само из радозналости. Не само због комуникације, већ и знања: много ме интересује како језици функционишу, како се ствари изражавају.

Међутим, људи не виде језике тако. Већина људи мисли да су језици само корисни за споразумевање. Зато би многи људи били срећни да сви говоримо истим језиком. Додуше, многи људи не разумеју да неко воли да учи мање популарне језике.

Кад сам био мали, морао сам да учим енглески у школи. То није ни чудо, сви ђаци морају да уче енглески у школи. Први мање популарни језик који ме је заинтересовао био је португалски, кад сам имао 13 година. Пошто сам га учио сам и неформално, моја породица је то сматрала чудним али небитним.

Ствари су биле другачије када сам се пријавио да учим немачки у званичној школи језика, са 15 година. Моја мајка се сложила да је користан језик и мислила је да је добра идеја, али она не би изабрала као ја. Рекла је, "мени би било боље да научиш енглески до краја". До краја. Као да је то могуће.

Када смо научили језик до краја? Да ли потпуно познајемо свој језик? Зар је то могуће учинити? Ја мислим да не.

Дакле, шта значи научити енглески до краја? Када би онда било прихватљиво да кренеш да учиш нови језик? Нећу се понављати, зато што сте ме разумели.

То је само пример реакције према немачком, иако је врло популаран језик. Када су у питању мањи језици, број таквих реакција се множи. Исто ми се десило када сам учио каталонски. У овом случају, додуше, ради се и о политици. Одрастао сам у једнојезичком подручју, где многи људи имају нездраво мишљење о другим језицима шпанске државе. Ти људи не мисле да је корисно научити каталонски. Заправо, желели би да каталонски нестане, а да Каталонци говоре само шпански.

(На срећу, има и много људи који поштују друге језике).

Временом су људи почели да поштују моја интересовања и моје хобије. Кад сам био млад, добијао сам много нежељених осуда о каталонском и о својој одлуци да га научим. То се више не дешава. Када су људи сазнали да учим српски, неки су питали зашто, али нико није рекао да је бескорисно или да би било боље да учим други језик.

Мислим да иза свега тога постоји зао менталитет, менталитет капитализма. Све што радимо мора да буде продуктивно, мора да буде корисно: а нешто је само корисно када ти дозвољава да зарадиш новац. Учити мање језике да говориш са људима није продуктивно, зато није корисно. Учити за разумевање књиге из других култура није корисно, учити за знање шта се десило и зашто се десило није продуктивно, није корисно и зато је само прихватљиво ако имаш превише слободног времена.

Ја одбацујем то гледиште и наставићу да учим друге језике, без обзира на њихову величину, без обзира на њихову корисност. Језици ме чине срећним.

Брза мисао

Није да не желим да учим за државни испит, али... С једне стране, садржај за испит је невероватно досадан. Волео бих да учим нешто што ми се...