Гледај! Пишем на српском!

S vremena na vreme, nailazim na društvenim mrežama na ljude kako govore o svojim omiljenim stvarima. Ne tako apstraktno, nego o svojim omiljenim filmovima, knjigama, serijama, pevačima, pesmama... Odavno ne učestvujem u ovim trendovima na društvenim mrežama jer nemam pojma kako da odaberem. Ne mogu da izaberem omiljenu pesmu, omiljenog pevača ili omiljeni bend... u slučaju knjiga, uvek kažem da je Igre gladi , jer je to lak odgovor; svidele su mi se mnogo, ali mi se ne sviđaju toliko da budu prikladni odgovor, niti mi se sviđaju toliko više od drugih da ne uključim druge u odgovoru. Ustvari, ne mogu ni da uporedim distopijski roman kao Igre gladi sa pozorišnim delima ili političkim esejima. A to nije tako zato što smatram jedan žanr boljem od drugih. Jednostavno mislim to jer mogu da uživam kako čitam knjigu jednog žanra ili drugog. Svake godine, kad se završi godina, održava se na Internetu masivno glasanje za najbolje pesme Evrovizije. Mislim da nikad nisam učestvovao u tome jer ne...

Читам на блогу свог драгог пријатеља Ајтора врло добар текст о томе шта већина људи мисли о учењу језика. Већ дуго учим језике само из радозналости. Не само због комуникације, већ и знања: много ме интересује како језици функционишу, како се ствари изражавају. Међутим, људи не виде језике тако. Већина људи мисли да су језици само корисни за споразумевање. Зато би многи људи били срећни да сви говоримо истим језиком. Додуше, многи људи не разумеју да неко воли да учи мање популарне језике. Кад сам био мали, морао сам да учим енглески у школи. То није ни чудо, сви ђаци морају да уче енглески у школи. Први мање популарни језик који ме је заинтересовао био је португалски, кад сам имао 13 година. Пошто сам га учио сам и неформално, моја породица је то сматрала чудним али небитним. Ствари су биле другачије када сам се пријавио да учим немачки у званичној школи језика, са 15 година. Моја мајка се сложила да је користан језик и мислила је да је добра идеја, али она не би изабрала као ја. Рекла...