Драги читаоци,
ако ме познајете, знате да сам еврофан. Био сам еврофан откад сам био дете. Са 10 година, 1995., први пут сам пратио такмичење Евровизије. Био сам одушевљен спектаклом, песмама, гласањем. Све ми се свидело.
Сваке године сам се узбуђивао кад је стизао мај, јер сам знао да ћу чути двадесет или више нових песама, од којих ће ми се неколико свидети. Кад сам добио интернет везу, моја је страст расла, јер сам могао да откријем песме пре фестивала и да комуницирам са другим еврофановима. На интернету смо градили заједницу еврофана.
Евровизија је постала мој главни хоби пре тридесет година. Слушам евровизијске песме током целе године, не само пре фестивала. Неке од мојих омиљених песама сазнао сам на овом фестивалу. И не могу заборавити, овај фестивал ми је омогућио да упознам нове језике. Евровизија ми је била улазна врата у српскохрватски језик.
Из тог разлога, данас ми је тужан дан. Нисам био срећан због свега што се догађало у задње време у вези с Евровизијом, заиста. Мислим да је велика срамота што се Израел такмичио у последње две године, све док је убијао неколико хиљада Палестинаца. Данас се одржавало гласање у ЕБУу да се одлучи да ли Израел може и даље учествовати. Испоставило се да је већина радиотелевизија задовољна тиме што Израел учествује док наставља да врши геноцид у Гази.
Барем сам срећан, чак и поносан, што су телевизије из Шпаније, Словеније, Холандије и Ирске одлучиле да се повуку. То јесте једина прикладна одлука и ја је подржавам.
Следећи фестивал нећу пратити. Немам ни вољу ни моралну способност да то урадим.
Нема коментара:
Постави коментар