Драги читаоци,
У суботу сам се вратио са одмора. Дивну сам недељу провео код своје породице у Сан-Фернанду. Наши се одмори углавном своде на храну, шетње и, пре свега, време са мојим сестрама и нећацима.
Време неминовно пролази. Моја сестрићина има сад 22 године, мој сестрић има 20. Сад се налазе у добу када им се животи најбрже мењају. Кандела ради већ годину дана у бару, али ће забраво од овог месеца бити незапослена, јер се бар затвара. Добила је пре месец дана возачку дозволу и купила свој ауто. Марио се спрема за испит да постане војник, биће у јуну и не сумњам да ће положити, што значи да ће од септембра живети у Феролу.
Следећу пут ћемо их посетити у јулу. Још не знамо да ли ће Кандела радити или ће и даље бити незапослена. Марио је већ рекао да ће уживати у лету. Међутим, то ће бити последњи пут да живи тамо код моје сестре. Након тога, кад путујемо тамо, нећемо се тамо срести.
Заиста жалим што нисам провео више времена с њима док су били млађи. Сад више ништа не могу да променим.
Нема коментара:
Постави коментар