Месец до испита

Остало је месец дана до пспита из српског. Време се исцрпљује, а не радим све то што сам желео. Планирао сам да урадим сва вежбања из књиге за Б2 и да имам више лекција са Немањом. Прву ствар нећу имати довољно времена да завршим, а другу не верујем да ћу моћи због празника. 

А још увек не знам ни на ком нивоу треба да се пријавим. С једне стране, не усуђујем се да полажем Б2 јер би могао да ми буде превише тежак. С друге стране, ако полажем Б1, а испостави се да ми је превише лак, то ће ме фрустрирати. Шта да радим?

Планирао сам да ове недеље пробам да урадим примере за испит, нећу дозволити да прође више времена. Можда ћу након тога бити сигурнији у одлуку коју треба да донесем.

Omiljeni

S vremena na vreme, nailazim na društvenim mrežama na ljude kako govore o svojim omiljenim stvarima. Ne tako apstraktno, nego o svojim omiljenim filmovima, knjigama, serijama, pevačima, pesmama...

Odavno ne učestvujem u ovim trendovima na društvenim mrežama jer nemam pojma kako da odaberem. Ne mogu da izaberem omiljenu pesmu, omiljenog pevača ili omiljeni bend... u slučaju knjiga, uvek kažem da je Igre gladi, jer je to lak odgovor; svidele su mi se mnogo, ali mi se ne sviđaju toliko da budu prikladni odgovor, niti mi se sviđaju toliko više od drugih da ne uključim druge u odgovoru.

Ustvari, ne mogu ni da uporedim distopijski roman kao Igre gladi sa pozorišnim delima ili političkim esejima. A to nije tako zato što smatram jedan žanr boljem od drugih. Jednostavno mislim to jer mogu da uživam kako čitam knjigu jednog žanra ili drugog.

Svake godine, kad se završi godina, održava se na Internetu masivno glasanje za najbolje pesme Evrovizije. Mislim da nikad nisam učestvovao u tome jer ne mogu da izaberem svojih 10 omiljenih pesama među više od 1700. Čak i kad bih mogao to da uradim, danas bih izabrao jednih 10, a sutra drugih 10 pesama.

Zapravo, ljudi čak i imaju najboljeg prijatelja ili najbolju prijateljicu. Ja u ovim godinama ne mogu da kažem da to imam. Imam mnoge prijatelje koji su odlični, ali nemam *jednog* najboljeg. Znam da sam u prošlosti možda imao, ali ne više, a ide mi bolje ovako. Uživam mnogo u društvu svih svojih prijatelja (iako je pretežno virtualno).

Iskreno, ne zamišljam da imam samo jednu omiljenu knjigu, pesmu ili film. Sutra je moguće da autor ili autorka dokazuje da je ljudske sranje i tako mi ih upropasti. Ne, ja ne odvajam ličnost i umetnost i mislim da je to u redu. Ne bih voleo da se nađem u situaciji svojih prijatelja koji su fanovi Harija Potera.

Na isti način, oduvek sam mislio da je besmisleno da se suočavaju fanovi jednog umetnika s fanovima drugog. Kada sam počeo da koristim Internet, na nekom četu sam rekao da mi se sviđali Ace of Base, i odgovorili su mi da onda moram da mrzim Roxette, jer su navodno rivali. Zaista, ni tada to nisam razumeo, a ni sada ne razumem. Zašto bih morao da mrzim Roxette? Imaju dobre pesme, iako mi se ne sviđaju toliko kao Ace of Base.

Ne znam ko profitira od ove glupe polarizacije, ali ne mogu da se poistovetim s tim.

Научи језик до краја

Читам на блогу свог драгог пријатеља Ајтора врло добар текст о томе шта већина људи мисли о учењу језика.

Већ дуго учим језике само из радозналости. Не само због комуникације, већ и знања: много ме интересује како језици функционишу, како се ствари изражавају.

Међутим, људи не виде језике тако. Већина људи мисли да су језици само корисни за споразумевање. Зато би многи људи били срећни да сви говоримо истим језиком. Додуше, многи људи не разумеју да неко воли да учи мање популарне језике.

Кад сам био мали, морао сам да учим енглески у школи. То није ни чудо, сви ђаци морају да уче енглески у школи. Први мање популарни језик који ме је заинтересовао био је португалски, кад сам имао 13 година. Пошто сам га учио сам и неформално, моја породица је то сматрала чудним али небитним.

Ствари су биле другачије када сам се пријавио да учим немачки у званичној школи језика, са 15 година. Моја мајка се сложила да је користан језик и мислила је да је добра идеја, али она не би изабрала као ја. Рекла је, "мени би било боље да научиш енглески до краја". До краја. Као да је то могуће.

Када смо научили језик до краја? Да ли потпуно познајемо свој језик? Зар је то могуће учинити? Ја мислим да не.

Дакле, шта значи научити енглески до краја? Када би онда било прихватљиво да кренеш да учиш нови језик? Нећу се понављати, зато што сте ме разумели.

То је само пример реакције према немачком, иако је врло популаран језик. Када су у питању мањи језици, број таквих реакција се множи. Исто ми се десило када сам учио каталонски. У овом случају, додуше, ради се и о политици. Одрастао сам у једнојезичком подручју, где многи људи имају нездраво мишљење о другим језицима шпанске државе. Ти људи не мисле да је корисно научити каталонски. Заправо, желели би да каталонски нестане, а да Каталонци говоре само шпански.

(На срећу, има и много људи који поштују друге језике).

Временом су људи почели да поштују моја интересовања и моје хобије. Кад сам био млад, добијао сам много нежељених осуда о каталонском и о својој одлуци да га научим. То се више не дешава. Када су људи сазнали да учим српски, неки су питали зашто, али нико није рекао да је бескорисно или да би било боље да учим други језик.

Мислим да иза свега тога постоји зао менталитет, менталитет капитализма. Све што радимо мора да буде продуктивно, мора да буде корисно: а нешто је само корисно када ти дозвољава да зарадиш новац. Учити мање језике да говориш са људима није продуктивно, зато није корисно. Учити за разумевање књиге из других култура није корисно, учити за знање шта се десило и зашто се десило није продуктивно, није корисно и зато је само прихватљиво ако имаш превише слободног времена.

Ја одбацујем то гледиште и наставићу да учим друге језике, без обзира на њихову величину, без обзира на њихову корисност. Језици ме чине срећним.

Октобар се завршава а мрак се приближава

Драги читаоци,

Изабрао сам веома страшан назив за објаву, знам. Заправо ме не брину ни јесен ни мрак. На срећу, живим у месту где није толико мрачно зими. Међутим, јуче се померио сат и сви имамо сада утисак да је мрачније, само јер сунце залази раније.

Али ипак се осећам срећно. Ова радна недеља ће бити краћа, јер је петак празник: 1. новембра се слави дан Свих светих. То значи да ћу ове недеље радити само четири дана.

Осим тога, последња је недеља у којој Пау нема посао, јер ће следеће недеље почети да ради у једној фирми у Оспиталету. Зато је предложио да идемо да проведемо викенд на Пиринејима. План је да одседнемо у близини Андоре, тако да можемо да одемо једном до Андоре да купимо пар ствари (чоколаду, сапуне), а остатак времена ћемо провести ван Андоре, да посетимо више места на Пиринејима. Ја нисам велики фан поља или шетања на планинама, али мислим да може бити забавно.

Криза са рукописом

Драги читаоци,

Ове недеље сам имао велику кризу око учења српскога.

Прошле недеље сам послао мејл испитном центру за српски језик, то је центар на којем ћу полагати испит у јануару. Послао сам га зато што сам читао да ниво Б2 морам писати писаном ћирилицом, и плашио сам се да мој рукопис није довољно добар, јер не пишем тачно "курзив".

У понедељак сам добио одговор од центра, а дали су ми сугестије о словима које не пишем добро, која изгледају превише као штампана слова.

То ми је деловало као хладни туш. Рационално знам да није ни тако лоше ни тако озбиљно, али тумачио сам то као неуспех, а провео сам остатак понедељка да мислим да више нећу учити српски.

Јуче сам то причао Немањи, мом учитељу српског, а заиста сам схватио како је то смешно. Али таква је била моја реакција. На срећу, добро се познајем и знам да морам да будем рационално биће.

Мало сам размишљао о томе, и мислим да сам можда тако реаговао зато што се то појавило као проблем на који нисам рачунао. Веровао сам да умем да пишем, а сада изгледа да не знам. Осим тога, само ће требати да променим свој рукопис за испит и на испиту, али не иначе, јер се мој рукопис добро чита за свакодневницу.

То је то, криза је дошла и отишла.

Викендни филм: Супстанца

Драги читаоци,

у суботу смо отишли у биоскоп. Не идемо врло често, али понекад пронађемо филмове који нас интересују.

У овом случају, моја сестра нам је предложила да гледамо филм "Супстанца", а Пау је желео да га гледамо. Мени се терорни филмови не свиђају, али Раке и Пау су ме убедили тако што су рекли да је научна фантастика.

Сада ћу да говорим о филму. Главни лик филма зове се Елизабет Спаркл. Елизабет је стара звезда телевизије, води врло гледан програм на којем ради аеробик. Међутим, шефови телевизијског канала нису задовољни и одлучили су да јој дају отказ на дан када она напуни 50. годину.

Она се осећа фрустрирано и тужно, тако да пати од саобраћајне несреће. У болници јој кажу да има одлично здравље, али тајанствено, медицински техничар јој даје пендрајв са телефонским бројем. Кад стигне кући, укључује пендрајв на телевизију и пушта видео; и видео је јако тајанствен и само пита да ли жели бољу верзију себе: млађу, лепшу, савршену верзију. Прво одбацује пендрајв на смеће, али кратко после тога, а кад се осећа врло тужна, тражи пендрајв у смећу и зове телефонски број.

Након позива, добија супстанцу. Супстанца ради под правилима: она и друга верзија имаће по једну недељу, а сваке недеље морају да се замењују, без изузетака. Осим тога, правила објашњавају да она и друга су само једна.

Елизабет је толико очајна да одмах узима супстанцу; из њених леђа излази ново, младо, лепо биће: друга верзија себе. Ова одлучује да иде на телевизијски канал да ради аудиције за нови програм који ће заменити Елизабетин; представља се као Су. Одмах је желе као водитељицу и запошљавају је.

Живот иде Су одлично: лепа је, има посао, људи је обожавају. Проблем је то што мора да се замени са Елизабет сваке недеље. И зато се може десити да касни, али то има последице...

Нећу више да објашњавам шта се даље дешава у филму, али називају га као хорор филм због нечега.

Моје лично мишљење

Филм представља врло интересантну тему: како доживљавамо године и како се осећамо према старењу. Не желимо да постајемо старији, али шта смо способни да радимо против тога?

Да је постојала супстанца која би ти дозволила да будеш млад и леп, али само недељу дана од сваке две, да ли би је узео?

Дебата је потпуно занимљива, али нажалост, развој те дебате није добро завршен. Прича у филму има неповезаности и није сто посто добро развијена. Ко је иза супстанце? Ко добија паре? Кога интересује да је људи узму?

Има више питања која мислим да нису одговорена, али не могу да их спомињем ако не желим да правим спојлере.

Из ових разлога, филм ми се није допао. Још увек мислим да је тема врло занимљива, али развој идеје није добар. Надам се да барем почнемо да говоримо о овој теми и да се побољшамо.

LGBT konferencija u firmi

Danas je moja firma održala konferenciju o iskustvima LGBT osoba i o raznolikosti. Pre svega, može izgledati kao dobra inicijativa, ali kada više istražiš, shvatiš da je jedina motivacija za to da se čestitaju što su "inkluzivna" firma.

Dok se ovo dešava, homofobija još uvek postoji u firmi. Međutim, homofobne kolege ne moraju da prisustvuju konferenciji zato što je učešće opcionalno. To je firmi najkorisnije: izgleda da je moderna i savesna prema ljudskim pravima, ali u stvarnosti ne smeta heteronormativnosti.

Dokaz je da je prosečna starost ljudi koji su pohađali konferenciju bila oko 30 godina. Starije ljude baš ne briga.

Umara me ovaj lažni aktivizam.