Гледај! Пишем на српском!

Nakon nekoliko slušanja, hoću da malo komentarišem pesme od #PZE24. Pošto ne volim da loše govorim ni o čemu, samo ću da komentarišem pesme koje mi se sviđaju. POLUFINALE 1 Marko Mandić - Dno. Mislim da je interesantna pesma, sviđa mi se egzotičan ritam. Bojana x David - No no no. Zabavna je, vrlo dobra za radio i za leto. Oba glasova se vrlo dobro uklope. Sviđa mi se da ju je Boris Subotić napisao, prva je njegovih pesama koju slušam koja nije spora. Ivana Vladović - Jaka. Jedna mojih omiljenih pesama ove godine, obožavam melodiju, zvuči kao klub-muzika devedesetih godina koja mi se tako sviđa. Osim toga, volim da tekst govori o samopouzdanju i osnaživanju! Nadam se da je vidim u finalu. Kavala - Vavilon. Mirna je i malo tajanstvena. Sviđa mi se osnov muzike, refren ima snagu. Keni nije mrtav - Dijamanti. Pesma je tako lepljiva (jel se kaže to na srpskom?), proveo sam dva dana da pevam "na moju stranu jastuka, na moju, na moju". I oni imaju toliko energije! POLUFINALE 2 Iva ...

Sredinom smo januara, a to znači jednu stvar: da smo u vreme Evrovizije! Još nisam rekao ništa o tome u ovom blogu, ali ako me znate od negde drugde, znate da mi se sviđa Evrovizija. I pošto tako volim srpski i hrvatski jezik, pratim narodne izbore iz Srbije (PZE) i Hrvatske (Dora). Pesme PZE još nisu objavljene, ali pesme Dore već znamo i imam svoje omiljene. Komentarisaću ih: Moja omiljena pesma sada je More  od Lane Mandarić. Jako volim takvu mračnu muziku, tekst je u redu, a glas pevačice je odličan. I Baby baby od Noelle mi se sviđa, mislim da je moderna i da daje želju za igranjem. Pesma Sretnih dana dat će Bog mi se takođe sviđa, ali sam malo umoran od nje zato što sam pročitao tekst i mislim da je malo previše romantičan, a spomene Boga, što je skoro uvek loše. Pesma Pametnom dosta mi se čini dobra i zabavna. Osim toga, zvuči staro, kao da je iz moje mladosti. Sviđa mi se to. Nadam se da će ove pesme ići na finale!

Морао сам да напишем есеј за час српског. Био је пун грешака, али барем сам успео да напишем скоро 600 речи: то је довољно! Обично пишем овде на блогу врло кратке текстове. Можда је тако јер немам занимљиву тему о којој могу да пишем. Морам да нађем теме да напишем есеје, тако да могу да вежбам своје писање.

Нова година, нови живот , каже се на шпанском. Да ли мислите да је тако? Лично, мислим да не. Године су базиране на природном феномену, али када пређемо у нову годину, то само значи промену броја, док наши животи остају исти. А зато нема ништа различито у мом животу; још увек живим са Пауом, још увек радим исти посао, и још увек учим српски (и још увек желим да учим друге језике, али немам времена). Наставићу тако док не добијем на лутрији.