Ако је нешто карактерисало овај викенд, била је киша. Киша је падала цео викенд, од петка до недеље, и још данас пада. То не значи да нисмо ништа радили, напротив, био је викенд пун активности.
У петак, након што сам завршио посао, одлучио сам да не идем у теретану, али сам ишао са Пауом у Лидл зато што нам је било потребно да купимо намирнице. И то је било то, заслужио сам вече одмора.
У суботу ујутру смо ишли у теретану, зато што смо доручковали питу од мака, а и Пау и ја смо се осећали лоше и криво. После тога, ручали смо код куће, а увече смо отишли у Барселону, да посетимо сајам половних књига и сајам књига на каталонском. На крају смо купили три књиге: две за Пауа и једну за мене.
У недељу смо ишли на теретану ујутру, а после тога нас је покупио Хосе (муж Алекса) да идемо на ручак у јапански шведски сто. Није био најбољи доживљај, ресторан је постао доста лош откад је постао врло познат на Тиктоку. Врло се често дешавало да су заборавили јела која смо наручили, а јела која су нам стигла нису била најбољег квалитета. Највероватније се нећемо вратити, има много бољих шведских столова у Барселони.
После ручка, отишли смо да се нађемо са Хесусом и Маријом, пријатељима Пауа које нисмо видели два месеца. Није толико дуго, ако мислимо да пре тога нису видели један другог три године или дуже. Пили смо орћату и вратили смо се кући, где сам написао кратак текст за лекцију српског у уторак.
Нема коментара:
Постави коментар