Октобар се завршава а мрак се приближава

Драги читаоци,

Изабрао сам веома страшан назив за објаву, знам. Заправо ме не брину ни јесен ни мрак. На срећу, живим у месту где није толико мрачно зими. Међутим, јуче се померио сат и сви имамо сада утисак да је мрачније, само јер сунце залази раније.

Али ипак се осећам срећно. Ова радна недеља ће бити краћа, јер је петак празник: 1. новембра се слави дан Свих светих. То значи да ћу ове недеље радити само четири дана.

Осим тога, последња је недеља у којој Пау нема посао, јер ће следеће недеље почети да ради у једној фирми у Оспиталету. Зато је предложио да идемо да проведемо викенд на Пиринејима. План је да одседнемо у близини Андоре, тако да можемо да одемо једном до Андоре да купимо пар ствари (чоколаду, сапуне), а остатак времена ћемо провести ван Андоре, да посетимо више места на Пиринејима. Ја нисам велики фан поља или шетања на планинама, али мислим да може бити забавно.

Криза са рукописом

Драги читаоци,

Ове недеље сам имао велику кризу око учења српскога.

Прошле недеље сам послао мејл испитном центру за српски језик, то је центар на којем ћу полагати испит у јануару. Послао сам га зато што сам читао да ниво Б2 морам писати писаном ћирилицом, и плашио сам се да мој рукопис није довољно добар, јер не пишем тачно "курзив".

У понедељак сам добио одговор од центра, а дали су ми сугестије о словима које не пишем добро, која изгледају превише као штампана слова.

То ми је деловало као хладни туш. Рационално знам да није ни тако лоше ни тако озбиљно, али тумачио сам то као неуспех, а провео сам остатак понедељка да мислим да више нећу учити српски.

Јуче сам то причао Немањи, мом учитељу српског, а заиста сам схватио како је то смешно. Али таква је била моја реакција. На срећу, добро се познајем и знам да морам да будем рационално биће.

Мало сам размишљао о томе, и мислим да сам можда тако реаговао зато што се то појавило као проблем на који нисам рачунао. Веровао сам да умем да пишем, а сада изгледа да не знам. Осим тога, само ће требати да променим свој рукопис за испит и на испиту, али не иначе, јер се мој рукопис добро чита за свакодневницу.

То је то, криза је дошла и отишла.

Викендни филм: Супстанца

Драги читаоци,

у суботу смо отишли у биоскоп. Не идемо врло често, али понекад пронађемо филмове који нас интересују.

У овом случају, моја сестра нам је предложила да гледамо филм "Супстанца", а Пау је желео да га гледамо. Мени се терорни филмови не свиђају, али Раке и Пау су ме убедили тако што су рекли да је научна фантастика.

Сада ћу да говорим о филму. Главни лик филма зове се Елизабет Спаркл. Елизабет је стара звезда телевизије, води врло гледан програм на којем ради аеробик. Међутим, шефови телевизијског канала нису задовољни и одлучили су да јој дају отказ на дан када она напуни 50. годину.

Она се осећа фрустрирано и тужно, тако да пати од саобраћајне несреће. У болници јој кажу да има одлично здравље, али тајанствено, медицински техничар јој даје пендрајв са телефонским бројем. Кад стигне кући, укључује пендрајв на телевизију и пушта видео; и видео је јако тајанствен и само пита да ли жели бољу верзију себе: млађу, лепшу, савршену верзију. Прво одбацује пендрајв на смеће, али кратко после тога, а кад се осећа врло тужна, тражи пендрајв у смећу и зове телефонски број.

Након позива, добија супстанцу. Супстанца ради под правилима: она и друга верзија имаће по једну недељу, а сваке недеље морају да се замењују, без изузетака. Осим тога, правила објашњавају да она и друга су само једна.

Елизабет је толико очајна да одмах узима супстанцу; из њених леђа излази ново, младо, лепо биће: друга верзија себе. Ова одлучује да иде на телевизијски канал да ради аудиције за нови програм који ће заменити Елизабетин; представља се као Су. Одмах је желе као водитељицу и запошљавају је.

Живот иде Су одлично: лепа је, има посао, људи је обожавају. Проблем је то што мора да се замени са Елизабет сваке недеље. И зато се може десити да касни, али то има последице...

Нећу више да објашњавам шта се даље дешава у филму, али називају га као хорор филм због нечега.

Моје лично мишљење

Филм представља врло интересантну тему: како доживљавамо године и како се осећамо према старењу. Не желимо да постајемо старији, али шта смо способни да радимо против тога?

Да је постојала супстанца која би ти дозволила да будеш млад и леп, али само недељу дана од сваке две, да ли би је узео?

Дебата је потпуно занимљива, али нажалост, развој те дебате није добро завршен. Прича у филму има неповезаности и није сто посто добро развијена. Ко је иза супстанце? Ко добија паре? Кога интересује да је људи узму?

Има више питања која мислим да нису одговорена, али не могу да их спомињем ако не желим да правим спојлере.

Из ових разлога, филм ми се није допао. Још увек мислим да је тема врло занимљива, али развој идеје није добар. Надам се да барем почнемо да говоримо о овој теми и да се побољшамо.

LGBT konferencija u firmi

Danas je moja firma održala konferenciju o iskustvima LGBT osoba i o raznolikosti. Pre svega, može izgledati kao dobra inicijativa, ali kada više istražiš, shvatiš da je jedina motivacija za to da se čestitaju što su "inkluzivna" firma.

Dok se ovo dešava, homofobija još uvek postoji u firmi. Međutim, homofobne kolege ne moraju da prisustvuju konferenciji zato što je učešće opcionalno. To je firmi najkorisnije: izgleda da je moderna i savesna prema ljudskim pravima, ali u stvarnosti ne smeta heteronormativnosti.

Dokaz je da je prosečna starost ljudi koji su pohađali konferenciju bila oko 30 godina. Starije ljude baš ne briga.

Umara me ovaj lažni aktivizam.

Statistike

Dragi čitaoci, ako me znate iz drugog bloga, znate da imam servis statistika, da saznam koliko ljudi dođe do bloga, odakle su i koje članke čitaju, koji članci ih zanimaju. Iako znam da je ovo lični blog i nije ništa posebno zanimljivo, čudi me da ima ovoliko malo poseta. Mislim da je možda zato što pišem ćirilicom, a tako je manje moguće da ljudi nađu ovaj blog kroz Gugl.

Mada mi se više sviđa pisati na ćirilici, možda bi bilo dobro da pišem više latinicom ili da pišem dve verzije svakog članka. Još uvek ne znam šta ću da radim.

Takođe se pitam: a za što želim da imam više poseta? Baš ne znam. Ali iskreno mi je kul da me ljudi nađu i čitaju.

Заузет викенд

Драги читаоци,

ове две недеље осећам се мало стресованије, зато што на послу морамо да радимо "пик" сате, то значи, морамо да радимо дуже, а у будућности мораћемо да радимо краће, само још не знамо када. Ако уобичајено мислим да имам мало слободног времена, сада имам осећај да немам никаквог!

Независно од тога, за викенд смо радили много тога. У петак смо ишли у куповни центар Сплау за ручак, зато што је Пау желео да прославимо мој рођендан. Ручали смо у јапанском ресторану Каса-Хапо. Иако је храна била добра, сервис је био прилично лош. Заборавили су јела, игнорисали су нас... Пау је дуго желео да пробам тај ресторан и коначно сам га пробао, али нисмо били задовољни и мислим да се нећемо вратити. Немамо толико прилика да једемо напољу како да их изгубимо у лошим местима. После тога само смо ишли у Лидл да мало купимо.

У суботу смо већ имали план да одемо у Алтет. Пау је морао да обрезује бадем својих родитеља. Док је то радио, ја сам остао унутар куће и читао. Када је завршио, било је рано да идемо на ручак, а мало смо се дружили у кући, док није било време да одемо: имали смо термин у три у ресторану Атипик у Аграмунту. А тамо смо ручали, и храна није била лоша, али се цена много расла и то се нам није свидело. Поподне смо играли карте, а увече смо се вратили.

У недељу ујутру смо отишли у теретану да тренирамо. После тога смо ручали код куће и видели серије на телевизији. Увече сам отишао у Барселону зато што је били Фетиш Социјал у кафићу Боксер, и већ дуго сам желео да идем, јер нисам био тамо годину и по. Било је занимљиво и забавно, а нисам остао врло касно, зато што сам морао да устанем рано у понедељак. Ишао сам мотором, усудио сам се.

Четрдесет година

Срећан ми рођендан, што сам јуче напунио четрдесет година!