Гледај! Пишем на српском!

Dragi čitaoci,  ovo je verovatno poslednji članak ove godine. Obično pišem članak sa sažetkom godine na mom blogu na španskom, ali nisam siguran da li ću ga da napišem, i ne znam da li ću ga prevesti na srpski. Osim toga, Pau ima slobodne dane ovog vikenda, i već imamo planove. Danas verovatno idemo u kupovinu, da pripremimo večeru za 31. decembar; još uvek ne znamo šta ćemo da spremamo, večeras ćemo odlučiti. Sutra nemamo tačne planove za jutro, ali za ručak imamo već plan sa Pauovom porodicom u japanskom restoranu u Barseloni. Već imamo želju, jer nam se mnogo sviđa taj restoran. U nedelju nemamo fiksne planove, ali bismo voleli da odemo u Barselonu da doručkujemo čuros ujutru, što smo radili pre dve godine i imamo divne uspomene. Večeraćemo kod kuće, a u ponoć ćemo jesti grožđe za Novu godinu. Ponedeljak je praznik i još nemamo da radimo. Tog dana imamo plan da ručamo sa Pauovom porodicom; obično Pauova majka spremi prase jer ga njegova sestra mnogo voli, ali ne znam da li će to...

Волим да учим језике, волим језике и лепо се проведем када учим, али се понекад осећам уморно. Волим осећај да откријем нови начин за разумевање света, али ми понекад постаје превише и желим да се не трудим више. Тако сам уморан да нећу исправити овај текст на ЧатГПТ. Само је мисао који желим да изразим. 

Драги читаоци, Божић је већ прошао. Ови су тешки дани, али не због осећаја. Иако је моја мајка мртава на дан Нове Године 2012, ови дани ми не подсећају на то. Тешки су због хране! Једемо превише и постаје неподношљиво. Уз све то, овде у Каталонији имамо још један дан празника, дан Светог Стефана (26. децембар), што значи још један празничан оброк. Храна је стварно укусна, све оброке једемо са Пауовом породицом, а његова мајка кува врло добро. Али не желимо да се угојимо, зато морамо да будемо пажљиви. Данас се прославља у Шпанији "дан невиних". Иако порекло тог датума је библијско, данас нема везе с тим. Тренутно је дан у који људи лажу и кажу луде ствари да их други верују. Наравно, то ми се не свиђа :) и надам се да ће овај дан брзо проћи.

Драги читаоци, нисам приметио али је Божић већ овде. Време лети, Бадње вече је за две дане и година је скоро готова. Атеиста сам и зато значе ови дани ништа посебно за мене, али су празници и не морам да радим, зато се радујем. Сажетак године ћу да направим прошле недеље, сада је још рано.

Драги читаоци, Наиме, назив чланка је израз који сам недавно учио и свидео ми је зато што звучи нам Шпански говорницима врло чудно. Викенд је протекао мирно, нисам радио ништа посебно. У петак сам ишао у теретану увече, али је то било све. У суботу је Пау радио врло рано, у 9 се већ вратио и гледали смо мало телевизију. Око 11 смо отишли у Алкампо, у Лидл и у Алди да купимо храну. Увече сам ишао поново у теретану. У недељу је Пау опет радио рано, али се овај пут вратио око 11. Мало смо били код куће, па смо ишли на ручак у Фостерс-Холивуд. Јели смо гуакамоле и по једну пљескавицу, а потом се вратили кући. Увече нисмо ништа радили, само смо гледали мало телевизију и кувао сам ручак за данас. И сад одговарам: ко ме шиша? Сам себе ја шишам!

Драги читаоци, дуг викенд је касно стигао и рано прошао. Завршен је, јер је данас поново понедељак. Међутим, урадили смо много тога. Пау је имао слободни дани цео викенд, и то смо искористили. Петак је био празник, али је теретана отворена ујутру, зато сам ишао тамо пре ручка. Увече смо отишли у Барселону да се шетамо; ишли смо метроом до Фонтане, шетали смо се у Грасији и ходали до трга Каталоније. У суботу смо имали планове да се нађемо са Антониом и Карлесом. Ишли смо за Брунч у ресторан који знамо и нам се свиђа. Након брунча смо се шетали са Антониом и посеђивали азијске радње да тражимо неке ствари које је Пауова мајка желела. Око два поподне завршили смо и вратили смо се кући, да ручамо и одморимо. Увече смо ишли у Кортеинглес и у Сплау, јер смо желели да видимо шта можемо да купимо за поклоне, и морали смо да покупимо књигу коју је Пау наручио за његову мајку. На крају нисмо купили ништа за нас. У недељу ујутру сам отишао у теретану, а затим смо ишли у Барселону на ручак у јапа...

Драги читаоци, Ако ме неко од вас чита из Шпаније, већ знате каква је ова недеља; ако сте из других страна, објаснићу вам да се ова недеља славе два празника: 6. децембар је дан шпанске уставе, а 8. децембар је католички празник, дан Безгрешног Зачећа (морао сам да потражим те речи и не верујем да ћу их памтити). Зато морам да радим само три дана ове недеље, што ми је у реду. На срећу је бол у жучној кеси нестао; знам да ће се вратити, али се надам да неће бити ускоро. Што се тиче часова српског, у последње две лекције смо разговарали, имао сам да спремим тему и питања за њу, па о томе смо разговарали. Резултат је био врло задовољавајући, осећам да имам мало више течности. Још увек говорим као глупан, али се постепено побољшавам.

Драги читаоци, да ли се сећате да сам био болестан у петак? Увече сам се боље осетио, и у суботу сам био добро. Али сам јуче опет имао бол... овај пут је био другачији бол. Увече сам имао мучнину, што ме је навело да мислим да ме је жучна кеса желела поздравити. Можда то не знате, али пре две године открио сам да имам велики камен у жучној кеси. Такав камен неће само од себе нестати, већ може да расте док не блокира излаз из кесе и морају да је изваде. Знам да ће се икад десити, али не желим да буде сада! Обавештаваћу вас о догађајима!

Драги читаоци, данас се не осећам добро. Јуче сам појео нешто што ми је лоше пало и разболео сам се. Вече сам провео лоше и након туша сам повраћао; после тога је бол у желуцу престао, али нисам могао да добро спавам. Сад сам на послу, али једва чекам да буде два сата и да идем кући. Тренутно не могу да мислим на планове за викенд, само желим да се одмарам. Надам се да ће ми бити боље сутра!