Juče ili prekjuče, ne sećam se više kada je bilo, pročitao sam na Bluskaju kako se jedan moj prijatelj žali jer poznata firma video-igara odbija da objavi očekivanu igru u fizičkom formatu, pa će biti dostupna samo digitalno.
Ja nisam nikakav gejmer; u stvari, jedva da igram bilo šta na kompjuteru, ali kada igram, 95% vremena igram jednu napuštenu igru koju razvijaju dobrovoljci (OpenTTD). Međutim, u potpunosti podržavam zahteve svog prijatelja. Ne mora nešto direktno da me se tiče da bih to podržao.
S druge strane, iako ja nisam gejmer, ovo se i mene tiče, jer je deo jedne veće tendencije u računarskoj i zabavnoj industriji: firme nas sad teraju da platimo licencu za korišćenje nekog proizvoda, ali taj proizvod nikada nije u tvom vlasništvu. Ovo je nešto što Amazon radi oduvek sa svojim elektronskim knjigama, jer ih menja ili briše kad god poželi, a nemaš čak ni pravo na povraćaj novca.
Iz ovog razloga, između ostalog, podržavam to da se preuzme i sačuva sve u čemu želiš da uživaš, bilo da je to muzika, knjige, igre, ili bilo šta drugo. Moj eMule je uvek otvoren.
Pa dobro, moj argument za to što ljudi od moći nazivaju piraterijom nije svrha ovog teksta, iako nikad ne šteti da podsetim na to.
Reč je o tome da je moj prijatelj takođe izrazio da bi želeo da ljudi bojkotuju kupovinu igre u digitalnom formatu, kako bi naterali firmu da je objavi u fizičkom. Opet potpuno podržavam svog prijatelja. Ipak, slažem se s njim da će ovo biti vrlo teško.
Iako poznajem mnogo, mnogo ljudi koji se posvećuju i sprovode ovakve akcije, nažalost nisu većina. Većina ljudi je potpuno nepolitizovana, ako mi dozvolite tu reč. A nije da ne kroje politiku (svi mi to radimo svakodnevno svojim delima i odlukama), nego što im fali ta svest. Možda bih stoga morao da kažem besvesna, umesto nepolizitovana.
Ne sviđa mi se nekako kada se kaže da smo sve gore, zato što mi to zvuči kao žalba apokaliptičnog starca, i zato što je to nešto što se govori već tri hiljade godina. Stoga, neću reći da postajemo sve gluplji zbog "hleba i igara". Hleb i igre su oduvek postojali, a ni sada nije izuzetak, samo su njihovi oblici drugačiji. U ovom slučaju, prosečnoj osobi je dovoljno da ima novi GTA, da može da ga kupi i igra; ako je u digitalnom obliku, a ne u fizičkom, pa šta da se radi, kupiću i igraću, šta je najgore što može da se desiti? Dosta mi je teško na poslu da bih morao da razmišljam i u slobodno vreme.
Oldos Haksli je 1932. objavio distopijski roman Vrli novi svet: buduće društvo u kojem su ljudi vaspitani da proizvode tokom radnog vremena i da konzumiraju tokom slobodnog, a sve tuge brišu antidepresivima i halucinogenim drogama. Zbog droga i konzumiranja, ljude ne zanima da bilo šta preispituju.
Pročitao sam ovu knjigu u srednjoj školi i zatim dvadeset godina kasnije; kada sam je ponovo pročitao, zaključio sam da nije književno sjajna, ali se ističe njena politička i filozofska poruka. Pogotovo zato što sada vidimo kako se neki elementi ove distopije ostvaruju.
Šta možemo uraditi da to sprečimo? Mislim, možda zbog samoubeđivanja, da je desničarski talas u današnjem društvu samo ciklus i da nije došao da ostane. Krajem 90-ih godina i početkom 2000-ih bilo je u modi biti fašista, pa smo u 2010im imali talas napretka, a sad je ponovo u modi biti desničar (ne govorim o sebi, jer znate da pratim Marksa i Lenjina). Nemam podatke, nisam ni sociolog ni politikolog, jednostavno sam odlučio da u to verujem, da ne bih pao u očaj i plakao.
Osećam se već staro za politički aktivizam, a pored toga, ne znam kako bih to radio. Osećam da nemam ni vremena ni energije da se približim bilo kojoj stranci da sarađujem. Obožavao bih da radim agitprop na mrežama, ali je osećaj veći da neće služiti ničemu, jer neće stići ni do koga.
U međuvremenu, nadam se da će se nešto desiti, nešto što će nas probuditi i radikalizovati ka levici.
