Јуче сам отишао у теретану и, након што сам почео вежбе рутине које сам морао да урадим, приметио сам да су ми леђа била на ивици повреде, па сам одлучио да их не форсирам и оставио сам прву вежбу незавршену. Прешао сам на елиптични тренажер и, срећом, имао сам са собом електронски читач.
Мој први електронски читак поклонио ми је Феде, мој бивши, за 29. рођендан, 2013. године. Био је то Киндл 4. генерације, није био додирни, већ је имао дугмад доле и на страни, која је служила за кретање кроз екран.
(Не знам зашто говорим у прошлости кад га још имам. Заправо, стоји ми изнад ноћног сточића, иако га више не користим.)
Тада сам већ дуго желео е-читач, али нисам се усуђивао да га купим. Чинио ми се као непотребан и фриволан трошак, а ја себи нисам приуштавао такве трошкове. Зато сам био толико захвалан кад ми га је Феде поклонио, и то са кожном, врло лепом футролом.
У питању је то што ми се, откад имам тај е-читач, десило оно што су ми пријатељи и колеге говорили да се и њима десило: почео сам да читам много више.
Баш много више волим да читам електронски. Постоји неколико предности које су за мене биле кључне да пређем на е-читач и да читам више него на папиру.
Најважнији фактор је удобност. Држати е-читач у руци много је лакше него држати књигу, нарочито када је дебела. Поред тога, код таквих књига, да би читао средишње странице, морађ јако да је отвориш, што оштећује књигу. Ово је уобичајено са коришћењем, али мени је и даље жао. Осим тога, не мораш да бринеш да обележивачем или другим методама сачуваш страницу на којој си стао.
Други аспект е-читача, који мени још увек није важан, јесте то што можеш повећати или смањити величину фонта (ја засад добро читам и мање фонтове, али ово неће дуго трајати). Постоје и људи који цене то што е-читач не показује корицу књиге, јер им је важна приватност. Међутим, мишљења су подељена о овој теми (неки људи више воле да се види шта читају).
Такође је удобно то што на једном уређају можеш имати неколико кљига. Није више неопходно да бираш коју ћеш књигу понети на путовање, можеш их понети неколико и променити ако ти је нека досадна, или ако желиш да их читаш наизменично.
То што немаш огромну библиотеку књига на папиру које си некада прочитао јесте нешто на чему си захвалан када дође време за селидбу.
Осим тога, ту је и фактор трошка: нове електронске књиге су јефтиније од оних на папиру, а класичне књиге (чија су ауторска права истекла) потпуно су бесплатне.
 |
| Јуче, док сам читао после теретане. Електронско се мастило види савршено у сунчаном дану, није потребно повећати светлост као што је случај мобилног телефона. |
Постоје и неки мањи фактори, као што је могућност претраживања текста. То је веома корисно када књига има много ликова, а не можеш да све запамтиш по имену.
Због свега тога, једва читам на папиру. И даље имам, а понекад и купујем, књиге на папиру, али само када је у питању стручна литература (речници, граматике) или уџбеници. Такве књиге, које се не читају одједном од почетка до краја, практичније је да имам на папиру.
Данас више не користим онај први е-читач, који још имам: батерија му је трајала све краће и дугмад је почела да отказује. Овај који сада користим је други Киндл, који ми је поклонио Пау за Божић 2024. Ипак, истражујем опције за промену свог е-читача, како више не бих користио Амазон, који намеће превише ограничења.
Разумем и не критикујем оне чији је аргумент против електронског читања то што обожавају мирис или додир папира. Не делим то мишљење, али нећу то критиковати, свако бира оно што му је најважније.
