Јунско читање

Није да уобичајено волим да читам неколико књига истовремено, али се десило да сад читам три књиге. Рећи ћу вам зашто.

Морам да кажем да, откад сам завршио да читам "Небеска тела", покушао сам да читам неколико књига, али нисам нашао ниједну толико интересантном да наставим. Мање-више сам остао са двема књигама.

Прва је Ана Карењина, Толстоја. Пре ове књиге, покушао сам да читам Беле ноћи Достојевског, али језик је превише тежак. Зато сам се плашио да нећу моћи да читам Толстоја. Међутим, језик је много лакши, али још увек је помало тежак јер многе речи нису актуелне. Изабрао сам Ану Карењину, јер кажу да је један од најбољих романа светске књижевбости, а тема ми се чини интересантнијом него Рат и мир, на пример.

Друга је Неподношљива лакоћа постојања Милана Кундере. Ову књигу сам почео да читам јер ми је Немања говорио на лекцији о њој, па је читам на хрватском зато што је ова верзија та коју је он препоручио. Лакше је ту читати, али ми се заплет не свиђа толико. Само сам прочитао шест поглавља, али мислим да је протагониста помало сексистички, а његова је љубавница романтична и традиционална, што ми се никако не свиђа.

А трећу књигу сам данас почео да читам. На Тиктоку сам открио квир аутора Џош Силвер. Потражио сам неке информације о њему, па сам прочитао да је његова прва књига дистопија. Стога сам морао да је нађем, волим дистопије, па сам дуго желео да читам дистопију са ЛГБТ темама.

Рећи ћу вам шта мислим о овим књигама.

(Још увек нисам имао времена да исправим овај текст, променићу га кад стигнем, извините)