Иначе не волим да читам неколико књига истовремено, али се десило да тренутно читам чак три. Рећи ћу вам и зашто.
Морам да признам да сам, откад сам завршио са читањем "Небеских тела", покушао да започнем неколико књига, али ниједна ми није била толико занимљива да бих наставио. На крају сам остао на две.
Прва је Ана Карењина Лава Толстоја. Пре ове књиге, покушао сам да читам Беле ноћи Достојевског, али ми је језик био превише тежак. Зато сам се плашио да нећу моћи да читам ни Толстоја. Међутим, језик му је много лакши, иако је и даље помало тежак јер су многе речи старинске. Изабрао сам Ану Карењину, јер кажу да је један од најбољих романа светске књижевбости, а тема ми се чини интересантнијом него Рат и мир, на пример.
Друга је Неподношљива лакоћа постојања Милана Кундере. Ову књигу сам почео да читам јер ми је Немања говорио на лекцији о њој, па је читам на хрватском зато што ми је ово издање он препоручио. Лакше ми је њу читати, али ми се заплет не свиђа толико. Прочитао сам тек шест поглавља, али мислим да је протагониста помало сексиста, док је његова љубавница романтична и традиционална, што ми се уопште не свиђа.
А трећу књигу сам почео да читам баш данас. На Тиктоку сам открио квир аутора Џоша Силвера. Потражио сам неке информације о њему, па сам прочитао да је његова прва књига дистопија. Морао сам одмах да је пронађем, волим дистопије, па сам дуго желео да читам неку са ЛГБТ темама.
Рећи ћу вам шта мислим о овим књигама.
Нема коментара:
Постави коментар