Вруће је а имам сумње о језицима

Драги читаоци,

већ је август и вруће. Мени се лето не свиђа, више волим јесен или пролеће, али време пролази и морамо да проведемо сва годишња доба.

За викенд сам добио књигу кинеског језика коју сам наручио на Алиекспресу. Да ли то значи да ћу учити кинески? Не могу да обећам.

С једне стране, језик ме занима. Мислим да може бити занимљиво мало разумети шта се пише на кинеским насловима, на пример. Такође би било пријатно да могу мало да разговарам са продавчима у кинеским продавницама.

С друге стране, нисам посебно заинтересован за кинеску културу; има много култура на свету које ме више занимају. Осим тога, језичка политика Кине према језицима никако ми се не свиђа.

Истовремено, занимају ме и јапански и арапски језик, а наравно и руски језик. Из различитих разлога, јасно је, али можда више него кинески.

Јапански ме занима због аниме. Осим тога, има лакши изговор; граматика је тежа, то је истина. Арапски ми се свиђа због звука и културе; додуше већ знам писмо и изговор. Руски ме највише занима због политике и књижевности.

На крају крајева, још увек не знам шта ћу да радим. У новембру почиње курс на далеком факултету, а било би занимљиво да се упишем. Скоро сам сигуран да желим да се упишем за баскијски језик, али још могу да променим намеру сто пута до тада.

Хајде да се волимо

Драги читаоци! Ево ме поново. Мислим да морам да вежбам писање мало више, и то значи да ћу покушати да чешће користим свој блог.

Обично је проблем што не знам о чему да пишем, али ове недеље могу да пишем о филму који сам гледао за викенд.

Филм се зове Хајде да се волимо. Филм је снимљен 1987. године, у време бивше Југославије, а мој учитељ ми је препоручио тај филм зато што је комедија. До сада, сви филмови на српском које сам нашао и могао да гледам били су драме, а волим добре драме, али више волим комедије. Волим да се смејем!

Пређимо на ствар: филм. Филм сам нашао само без титлова; учитељ ми је рекао да не морам да се бојим гледања филмова без титлова; био је убеђен да могу да разумем. Стварност је, нажалост, другачија.

Заиста нисам добро разумео шта се говорило због лошег квалитета звука. Звучао је тако лоше да нисам могао ни да препознајем речи које су се говориле. Мислим, осим тога, да мој ниво српског није тако добар да разумем хумор тог филма. Међутим, наравно, било је неколико сцена које сам разумео и смејао се.

Протагониста филма је Лепа Брена, важна певачица из осамдесетих година у Југославији. Филм је заправо снимљен углавном да Лепа Брена добро изгледа. У филму се ради о авантурама Лепе Брене када је морала да путује са својом групом до Дубровника да покаже видеоспот важном продуценту. Међутим, на путу наилазе на многе проблеме, зато што њихова конкуренција покушава да спречи да она стигне до Дубровника. Због тога покушавају да је отму. Осим тога, члан њене групе има проблеме јер је неко проширио гласину да је он Бренин дечко, и зато га многе жене узнемиравају и покушавају да имају секс са њим. Лепа Брена увек успева да спаси ситуације: она може да вози, да се бори, чак и уме да управља авионом.

Спојлер: Наравно, на крају Лепа Брена и њена група стижу у Дубровник и могу да покажу продуценту видеоспот, тако да он одлучује да ће их послати у Мондовизију.

Мој коначан закључак је да нисам могао сасвим да уживам филм зато што нисам имао ниво да га разумем. Али је класичан филм и надам се да ћу моћи боље да га разумем када га поново будем гледао у будућности.

Вокабулар:
авантура = aventura
наилазити (наилазим) (на кога/шта) = encontrarse de casualidad
отети (отмем) = raptar, secuestrar
проширити (проширим) = divulgar, propagar (un rumor)
узнемиравати (узнемиравам) = acosar, molestar
управљати (управљам) = pilotar

Напуштен блог

Жао ми је што овде нисам писао чешће. Постоје два разлога за то: с једне стране, нисам имао времена за писање, а с друге, нисам знао о чему. Увек писати о свакодневном животу није баш занимљиво, јер не радим толико узбудљивих ствари.

Желео бих да вас обавестим да сам планирао да полажем испит из српског у септембру, али од тога сам одустао. Када су објавили датум испита, више нисам могао себи да приуштим путовање. То значи, да ћу морати да чекам до јануара. Нисам сигуран да ли је путовање у Београд у јануару добра идеја, јер може бити превише хладно, али је то сада план.

Тренутно је Пау без посла, па смо планирали да мало путујемо у близини. Овог месеца ћемо да проведемо викенд у Андори; циљ је да не будемо овде за Светог Јована. У јулу ћемо путовати у Кадис, да посетимо моју породицу и да идемо на плажу Атлантског океана. Такође планирамо да посетимо моју сестру у Билбау.

Што се тиче српског језика, у задње време немам пуно мотивације. Нисам одустао од учења, али сам убеђен да никад нећу моћи научити да говорим или да пишем правилно (и функционално!).

Надам се да ћу ускоро имати више тема о којима ћу моћи да пишем. До тада, поздрав!

Викенд рођендана

Драги читаоци,

прошли викенд је био пун рођендана, јер смо ишли оба дана на журке рођендана. Да ли верујете?

У петак смо отишли у куповину, јер смо знали да нећемо имати времена да купимо током викенда. У суботу смо били на журци рођендана Алекса, Пауовог пријатеља из детињства. Он живи са својим мужем у Кастељгалију, у малом селу на планини. Стигли смо око пола један, а када смо дошли, почели су да стижу и остали гости. Било је три пара са њиховим бебама, па је све било превише хетеро.

Осим неколико разговора, лепо смо се провели. Јели смо превише. Око пола осам смо отишли кући, а нисмо ни вечерали, јер смо још увек били сити.

У недељу смо рано устали, као и увек, и искористили смо прилику да рано идемо у теретану. Нисмо могли да останемо дуго, јер смо у 13.00 имали резервацију у еквадорском ресторану за ручак са Антониом и Карлесом, да прославимо Антониови рођендан. Јело је било укусно, али превише обилно. Ја сам успео да поједем моје јело, али Пау, Карлес и Антонио нису били способни да их поједу.

Након ручка смо се шетали по Барселони, на почетку са Карлесом, а затим је Карлес остао код себе и наставили смо ми шетање без њега. Свеукупно смо ходали мало више од 6 километара, завршили смо врло уморни.

Заузет викенд

Драги читаоци,

предуго нисам писао овде, и знам да би требало да вежбам писање, али стварно нисам имао времена да то радим. Сада имам мали тренутак.

Викенд је био заузет. У петак нисмо имали ништа да радимо, па сам ишао у теретану. Ишао сам сам зато што је Пау током недеље био болестан и није се осећао добро.

У суботу смо планирали да идемо у Љејду, јер је мој друг Елој био у посети код Висента и Алвара. На путу до Љејде смо се зауставили у Тареги да Пау купи слаткише (буњоле), натучи гориво и опере ауто.

Нашли смо Висента, Алвара и Елоја и отишли на ручак у ресторан који се зове "ТК". Јело је било укусно, јео сам канелоне и свињско филе и мус од сира за десерт.

После ручка смо се шетали. Елој, Висент и Алвар су ишли на Сајам Љејде да виде изложбу о малим возовима; Пау и ја смо се шетали поред реке, седели и радили вежбе Клозмастера. Када су наши пријатељи завршили, нашли смо се и ишли ка главној улици. Посетили смо бесплатну изложбу о Момку Шећера (лидеру синдиката из 1920-их година) а затим смо се упутили ка ауту да се вратимо у Корнељу са Елојем.

Око осам или пола девет стигли смо кући, истуширали се и отишли на вечеру у близини куће. Нисмо знали где да вечерамо, али смо на крају изабрали за ресторан који сервира тапе. Вечера је била укусна а током ње смо се разговарали, било је кул.

Елој је остао код нас, а у недељу смо рано устали и доручковали. Разговарали смо мало, а затим смо отпратили Елоја до метро станице. У 12.15 смо били договорили са Антониом и Карлесом да нас покупе да идемо до Марганеља да једемо калсотаду у ресторану где смо били пре месец дана, када смо имали саобраћајну несрећу. Калсотада је била одлична! Антониу и Карлесу се много свидела. Пошто су мало пили, нисмо се одмах вратили, већ смо се мало шетали по планини. Није дуго трајало, 20 минута мање-више.

Само ја нисам пио, зато сам морао да вози ауто кући, а у Корнељи су они наставили до своје куће. Нисмо радили ништа више јуче, зато сам увече имао "депресију после одмора".

Фебруар... на крају

Блог се зове "Пишем на српском" али у задње време нисам много писао, зар није парадокс?

Добро, много ствари се десило у фебруару. Углавном, путовали смо у Кади да видимо карневал и да посетимо моју породицу. Стигли смо 13. фебруара, и остали до 20. фебруара. Првих дана смо боравили у кући на селу, близу Шикланске плаже, зато што су тамо били и Раке и Марта, па је било јефтиније да је изнајмимо за четворо. Последње две ноћи смо боравили код Хеме.

Лепо смо се провели, много смо јели (превише!) и посетили смо цео крај.

Осим тога, у фебруару се десило још много тога: имао сам саобраћајну несрећу, гледао сам Дору и ПЗЕ (финале је сутра), појео сам калсоте (дуге црне луке из Каталоније)...

Надам се да ћу имати време да вам пишем о свему.

Фебруар

Драги читаоци,

Фебруар је почео и нисам ништа написао! Стварно нема много новости у мом животу. На срећу могу да кажем да следеће недеље путујемо у Кади да проведемо тамо недељу дана. Ако ме добро познају, знају да ми путовања изазивају стрес. Међутим, имам жељу да будем тамо, да видим своју породицу. Осим тога, овај пут ћу да видим своју сестру Раке, кога нисам видео годину и по.

Овај пут путујемо на карневал. Пау жели да види карневал у Кадију, јер је тако познат. Нећемо га посетити током викенда, али очекујем да ћемо ићи током недеље.

Осим тога, живот се наставља као и обично. Настављам да се спремам за испит српског језика, надам се да ћу га полагати у септембру, али то зависи од тога да ли ћу имати слободне дане и да ли ћемо моћи да путујемо у Београд.

Покушавам да не мислим на далеку будућност, па ћу се сада фокусирати на путовање следеће недеље.