Гледај! Пишем на српском!

S vremena na vreme, nailazim na društvenim mrežama na ljude kako govore o svojim omiljenim stvarima. Ne tako apstraktno, nego o svojim omiljenim filmovima, knjigama, serijama, pevačima, pesmama... Odavno ne učestvujem u ovim trendovima na društvenim mrežama jer nemam pojma kako da odaberem. Ne mogu da izaberem omiljenu pesmu, omiljenog pevača ili omiljeni bend... u slučaju knjiga, uvek kažem da je Igre gladi , jer je to lak odgovor; svidele su mi se mnogo, ali mi se ne sviđaju toliko da budu prikladni odgovor, niti mi se sviđaju toliko više od drugih da ne uključim druge u odgovoru. Ustvari, ne mogu ni da uporedim distopijski roman kao Igre gladi sa pozorišnim delima ili političkim esejima. A to nije tako zato što smatram jedan žanr boljem od drugih. Jednostavno mislim to jer mogu da uživam kako čitam knjigu jednog žanra ili drugog. Svake godine, kad se završi godina, održava se na Internetu masivno glasanje za najbolje pesme Evrovizije. Mislim da nikad nisam učestvovao u tome jer ne...

Читам на блогу свог драгог пријатеља Ајтора врло добар текст о томе шта већина људи мисли о учењу језика. Већ дуго учим језике само из радозналости. Не само због комуникације, већ и знања: много ме интересује како језици функционишу, како се ствари изражавају. Међутим, људи не виде језике тако. Већина људи мисли да су језици само корисни за споразумевање. Зато би многи људи били срећни да сви говоримо истим језиком. Додуше, многи људи не разумеју да неко воли да учи мање популарне језике. Кад сам био мали, морао сам да учим енглески у школи. То није ни чудо, сви ђаци морају да уче енглески у школи. Први мање популарни језик који ме је заинтересовао био је португалски, кад сам имао 13 година. Пошто сам га учио сам и неформално, моја породица је то сматрала чудним али небитним. Ствари су биле другачије када сам се пријавио да учим немачки у званичној школи језика, са 15 година. Моја мајка се сложила да је користан језик и мислила је да је добра идеја, али она не би изабрала као ја. Рекла...

Драги читаоци, Изабрао сам веома страшан назив за објаву, знам. Заправо ме не брину ни јесен ни мрак. На срећу, живим у месту где није толико мрачно зими. Међутим, јуче се померио сат и сви имамо сада утисак да је мрачније, само јер сунце залази раније. Али ипак се осећам срећно. Ова радна недеља ће бити краћа, јер је петак празник: 1. новембра се слави дан Свих светих. То значи да ћу ове недеље радити само четири дана. Осим тога, последња је недеља у којој Пау нема посао, јер ће следеће недеље почети да ради у једној фирми у Оспиталету. Зато је предложио да идемо да проведемо викенд на Пиринејима. План је да одседнемо у близини Андоре, тако да можемо да одемо једном до Андоре да купимо пар ствари (чоколаду, сапуне), а остатак времена ћемо провести ван Андоре, да посетимо више места на Пиринејима. Ја нисам велики фан поља или шетања на планинама, али мислим да може бити забавно.

Драги читаоци, Ове недеље сам имао велику кризу око учења српскога. Прошле недеље сам послао мејл испитном центру за српски језик, то је центар на којем ћу полагати испит у јануару. Послао сам га зато што сам читао да ниво Б2 морам писати писаном ћирилицом, и плашио сам се да мој рукопис није довољно добар, јер не пишем тачно "курзив". У понедељак сам добио одговор од центра, а дали су ми сугестије о словима које не пишем добро , која изгледају превише као штампана слова. То ми је деловало као хладни туш. Рационално знам да није ни тако лоше ни тако озбиљно, али тумачио сам то као неуспех, а провео сам остатак понедељка да мислим да више нећу учити српски. Јуче сам то причао Немањи, мом учитељу српског, а заиста сам схватио како је то смешно. Али таква је била моја реакција. На срећу, добро се познајем и знам да морам да будем рационално биће. Мало сам размишљао о томе, и мислим да сам можда тако реаговао зато што се то појавило као проблем на који нисам рачунао. Веровао сам ...

Драги читаоци, у суботу смо отишли у биоскоп. Не идемо врло често, али понекад пронађемо филмове који нас интересују. У овом случају, моја сестра нам је предложила да гледамо филм "Супстанца", а Пау је желео да га гледамо. Мени се терорни филмови не свиђају, али Раке и Пау су ме убедили тако што су рекли да је научна фантастика. Сада ћу да говорим о филму. Главни лик филма зове се Елизабет Спаркл. Елизабет је стара звезда телевизије, води врло гледан програм на којем ради аеробик. Међутим, шефови телевизијског канала нису задовољни и одлучили су да јој дају отказ на дан када она напуни 50. годину. Она се осећа фрустрирано и тужно, тако да пати од саобраћајне несреће. У болници јој кажу да има одлично здравље, али тајанствено, медицински техничар јој даје пендрајв са телефонским бројем. Кад стигне кући, укључује пендрајв на телевизију и пушта видео; и видео је јако тајанствен и само пита да ли жели бољу верзију себе: млађу, лепшу, савршену верзију. Прво одбацује пендрајв на см...

Danas je moja firma održala konferenciju o iskustvima LGBT osoba i o raznolikosti. Pre svega, može izgledati kao dobra inicijativa, ali kada više istražiš, shvatiš da je jedina motivacija za to da se čestitaju što su "inkluzivna" firma. Dok se ovo dešava, homofobija još uvek postoji u firmi. Međutim, homofobne kolege ne moraju da prisustvuju konferenciji zato što je učešće opcionalno. To je firmi najkorisnije: izgleda da je moderna i savesna prema ljudskim pravima, ali u stvarnosti ne smeta heteronormativnosti. Dokaz je da je prosečna starost ljudi koji su pohađali konferenciju bila oko 30 godina. Starije ljude baš ne briga. Umara me ovaj lažni aktivizam.

Dragi čitaoci, ako me znate iz drugog bloga, znate da imam servis statistika, da saznam koliko ljudi dođe do bloga, odakle su i koje članke čitaju, koji članci ih zanimaju. Iako znam da je ovo lični blog i nije ništa posebno zanimljivo, čudi me da ima ovoliko malo poseta. Mislim da je možda zato što pišem ćirilicom, a tako je manje moguće da ljudi nađu ovaj blog kroz Gugl. Mada mi se više sviđa pisati na ćirilici, možda bi bilo dobro da pišem više latinicom ili da pišem dve verzije svakog članka. Još uvek ne znam šta ću da radim. Takođe se pitam: a za što želim da imam više poseta? Baš ne znam. Ali iskreno mi je kul da me ljudi nađu i čitaju.

Драги читаоци, ове две недеље осећам се мало стресованије, зато што на послу морамо да радимо "пик" сате, то значи, морамо да радимо дуже, а у будућности мораћемо да радимо краће, само још не знамо када. Ако уобичајено мислим да имам мало слободног времена, сада имам осећај да немам никаквог! Независно од тога, за викенд смо радили много тога. У петак смо ишли у куповни центар Сплау за ручак, зато што је Пау желео да прославимо мој рођендан. Ручали смо у јапанском ресторану Каса-Хапо. Иако је храна била добра, сервис је био прилично лош. Заборавили су јела, игнорисали су нас... Пау је дуго желео да пробам тај ресторан и коначно сам га пробао, али нисмо били задовољни и мислим да се нећемо вратити. Немамо толико прилика да једемо напољу како да их изгубимо у лошим местима. После тога само смо ишли у Лидл да мало купимо. У суботу смо већ имали план да одемо у Алтет. Пау је морао да обрезује бадем својих родитеља. Док је то радио, ја сам остао унутар куће и читао. Када је заврши...

Срећан ми рођендан, што сам јуче напунио четрдесет година!

Драги читаоци, опет је понедељак, и имам много разних осећања. С једне стране, срећан сам зато што ове недеље почињем нови курс српског језика. Ради се о групном курсу, а имаћу га два пута недељно. Наравно, нећу напустити лекције са Немањом, зато што много научим и ништа није боље од индивидуалних лекција. Осим тога, такође сам срећан зато што је ове недеље мој рођендан. Напунићу 40 година, невероватно је да сам трајао толико дуго! Шалим се. С друге стране, мало сам бесан због посла. Данас су нам обавестили да морамо да радимо још један сат дневно током две недеље, зато што имамо превише посла. Али нису нам обавестили довољно унапред: морамо да радимо више од данас, а поруку су послали у петак увече. То није фер, али ни легално. Већ сам се жалио, али нећу моћи да избегнем. Али нема везе. Ова недеља ће бити добра.

Ако је нешто карактерисало овај викенд, била је киша. Киша је падала цео викенд, од петка до недеље, и још данас пада. То не значи да нисмо ништа радили, напротив, био је викенд пун активности. У петак, након што сам завршио посао, одлучио сам да не идем у теретану, али сам ишао са Пауом у Лидл зато што нам је било потребно да купимо намирнице. И то је било то, заслужио сам вече одмора. У суботу ујутру смо ишли у теретану, зато што смо доручковали питу од мака, а и Пау и ја смо се осећали лоше и криво. После тога, ручали смо код куће, а увече смо отишли у Барселону, да посетимо сајам половних књига и сајам књига на каталонском. На крају смо купили три књиге: две за Пауа и једну за мене. У недељу смо ишли на теретану ујутру, а после тога нас је покупио Хосе (муж Алекса) да идемо на ручак у јапански шведски сто. Није био најбољи доживљај, ресторан је постао доста лош откад је постао врло познат на Тиктоку. Врло се често дешавало да су заборавили јела која смо наручили, а јела која су нам...

Драги читаоци, данас желим да вам кажем да сам одлучио да напустим Твитер. Није била лака одлука, зато што сам тамо провео око 16 година, али сада је неподношљиво бити тамо. Откад је Илон Маск купио мрежу, постао је само извор лажи и фашизма. На Твитеру сам доживео много, али најважније је да сам упознао много одличних људи. Тамо сам упознао много људи из Валенсије, неки су постали моји најбољи пријатељи. Такође сам много научио о ситуацији ЛГТБ+ особа и боље разумео људе. Тешко ми је да се опростим од те друштвене мреже, али сваки дан је одвратније да читам било шта тамо. Зато је боље да одем. На срећу, имамо сада алтернативе. Све има свој крај, ништа није вечито!

Драги моји, ове недеље сам срећан јер је био празник јуче. Био је национални дан Каталоније, а пошто нисмо морали да радимо, одморио сам се. Волео бих да сваке среде буде нерадни дан! Наравно, мало сам учио српски. Мој циљ је да сваки дан учим барем 10-15 минута. Од сада па до дана испита морам да научим што више могу! Забринут сам због испита, зато што ћу само имати једну прилику, а још увек нисам одлучио који ниво ћу полагати. Желим да се пријавим за највиши ниво који могу, али се плашим да ћу пасти ако лоше изаберем и покушам да полажем ниво за који нисам спреман. Сада могу само да се трудим!

Драги читаоци! Опет сам ту да вам мало пишем. Надам се да сте сви добро. Данас могу да вам кажем да су овај пут објавили датуме испита четири месеца унапред! А то ме радује јер ћу овај пут моћи да планирам путовање да полажем испит. То значи да имам четири месеца да највише научим, да будем сигуран да постижем ниво Б1. Наставићу лекције са Немањом, али осим тога, желим да похађам онлајн групни курс. Мислим да ће ми помагати да боље разумем и говорим, а више везе са језиком не може бити лоше! Имаћу мање слободног времена, али биће само три месеца. Све ће бити у реду.

Danas samo pišem kratku misao o padežima: Mislim da imam sreću što srpski nije bio prvi jezik sa deklinacijom koji učim. Gledam kako drugi ljudi imaju toliko problema da razumeju padeže... na sreću sam ranije učio nemački i naučio šta je deklinacija i kako radi. Da sam počeo sa srpskim... ne znam koliko bi mi bilo teško.

Драги читаоци! Радујем се што вам опет пишем. Прошле недеље сам био са Пауом у Баскији а желим да вам мало причам о томе. Ишли смо у Баскију зато што моја сестра живи тамо већ годину и по, а још нисмо били ишли да је видимо. Осим тога, и Пау и ја волимо Баскију, па је била добра прилика да тамо идемо. Одлучили смо да идемо колима, али можда није била добра идеја, зато што је путовање било предуго. На мапи изгледа да није толико далеко, али јесте. Између шест и седам сати нам је требало да тамо стигнемо. Додуше, био је локални фестивал прошле недеље, па је било добро време да видимо како град живи празнике. Лоша страна је да смо желели да посетимо књижаре, а много њих је било затворено. Посебно нас је занимало да посетимо половне књижаре, да видимо да ли можемо купити књиге на баскијском јефтино. Пошто су биле затворене, мораћемо се вратити у будућности. Нисмо посетили ништа посебно, али смо добро јели, а провели смо време са мојом сестром, што је било главни циљ путовања. А сада желим ...

А данас вам причам о филму који смо гледали за викенд. Зове се "Живот буба", објављен је 1998. године и направио га је Пиксар. У филму се ради о колонији мрава која се спрема за зиму и сакупља храну не само за себе, већ и за скакаваче који им прете. (Следе спојлери). Ово се понавља док један члан колоније не оде у град да тражи помоћ и сви заједно се смисле план да уплаше скакаваче. Потражио сам тај филм да га погледам, зато што сам у задње дане наишао на меме о њему, у којем се пише да је филм "као комунистички манифест". У том смислу, филм ме је разочарао; прича филма нема ништа комунистичко. Прича сличи више на анти-колонијалистичке револуције у Америци и Африци, него на социјалистичке. Мислим ово, јер мрави не траже укидање друштвених класа, већ су задовољни својом монархијом. Погледао сам филм на српском, да вежбам слушање. Међутим, помогао сам се титловима (на српском) :)

Драги читаоци, већ је август и вруће. Мени се лето не свиђа, више волим јесен или пролеће, али време пролази и морамо да проведемо сва годишња доба. За викенд сам добио књигу кинеског језика коју сам наручио на Алиекспресу. Да ли то значи да ћу учити кинески? Не могу да обећам. С једне стране, језик ме занима. Мислим да може бити занимљиво мало разумети шта се пише на кинеским насловима, на пример. Такође би било пријатно да могу мало да разговарам са продавчима у кинеским продавницама. С друге стране, нисам посебно заинтересован за кинеску културу; има много култура на свету које ме више занимају. Осим тога, језичка политика Кине према језицима никако ми се не свиђа. Истовремено, занимају ме и јапански и арапски језик, а наравно и руски језик. Из различитих разлога, јасно је, али можда више него кинески. Јапански ме занима због аниме. Осим тога, има лакши изговор; граматика је тежа, то је истина. Арапски ми се свиђа због звука и културе; додуше већ знам писмо и изговор. Руски ме најви...

Драги читаоци! Ево ме поново. Мислим да морам да вежбам писање мало више, и то значи да ћу покушати да чешће користим свој блог. Обично је проблем што не знам о чему да пишем, али ове недеље могу да пишем о филму који сам гледао за викенд. Филм се зове Хајде да се волимо . Филм је снимљен 1987. године, у време бивше Југославије, а мој учитељ ми је препоручио тај филм зато што је комедија. До сада, сви филмови на српском које сам нашао и могао да гледам били су драме, а волим добре драме, али више волим комедије. Волим да се смејем! Пређимо на ствар: филм. Филм сам нашао само без титлова; учитељ ми је рекао да не морам да се бојим гледања филмова без титлова; био је убеђен да могу да разумем. Стварност је, нажалост, другачија. Заиста нисам добро разумео шта се говорило због лошег квалитета звука. Звучао је тако лоше да нисам могао ни да препознајем речи које су се говориле. Мислим, осим тога, да мој ниво српског није тако добар да разумем хумор тог филма. Међутим, наравно, било је некол...

Жао ми је што овде нисам писао чешће. Постоје два разлога за то: с једне стране, нисам имао времена за писање, а с друге, нисам знао о чему. Увек писати о свакодневном животу није баш занимљиво, јер не радим толико узбудљивих ствари. Желео бих да вас обавестим да сам планирао да полажем испит из српског у септембру, али од тога сам одустао. Када су објавили датум испита, више нисам могао себи да приуштим путовање. То значи, да ћу морати да чекам до јануара. Нисам сигуран да ли је путовање у Београд у јануару добра идеја, јер може бити превише хладно, али је то сада план. Тренутно је Пау без посла, па смо планирали да мало путујемо у близини. Овог месеца ћемо да проведемо викенд у Андори; циљ је да не будемо овде за Светог Јована. У јулу ћемо путовати у Кадис, да посетимо моју породицу и да идемо на плажу Атлантског океана. Такође планирамо да посетимо моју сестру у Билбау. Што се тиче српског језика, у задње време немам пуно мотивације. Нисам одустао од учења, али сам убеђен да никад н...

Драги читаоци, прошли викенд је био пун рођендана, јер смо ишли оба дана на журке рођендана. Да ли верујете? У петак смо отишли у куповину, јер смо знали да нећемо имати времена да купимо током викенда. У суботу смо били на журци рођендана Алекса, Пауовог пријатеља из детињства. Он живи са својим мужем у Кастељгалију, у малом селу на планини. Стигли смо око пола један, а када смо дошли, почели су да стижу и остали гости. Било је три пара са њиховим бебама, па је све било превише хетеро. Осим неколико разговора, лепо смо се провели. Јели смо превише. Око пола осам смо отишли кући, а нисмо ни вечерали, јер смо још увек били сити. У недељу смо рано устали, као и увек, и искористили смо прилику да рано идемо у теретану. Нисмо могли да останемо дуго, јер смо у 13.00 имали резервацију у еквадорском ресторану за ручак са Антониом и Карлесом, да прославимо Антониови рођендан. Јело је било укусно, али превише обилно. Ја сам успео да поједем моје јело, али Пау, Карлес и Антонио нису били способн...

Драги читаоци, предуго нисам писао овде, и знам да би требало да вежбам писање, али стварно нисам имао времена да то радим. Сада имам мали тренутак. Викенд је био заузет. У петак нисмо имали ништа да радимо, па сам ишао у теретану. Ишао сам сам зато што је Пау током недеље био болестан и није се осећао добро. У суботу смо планирали да идемо у Љејду, јер је мој друг Елој био у посети код Висента и Алвара. На путу до Љејде смо се зауставили у Тареги да Пау купи слаткише ( буњоле ), натучи гориво и опере ауто. Нашли смо Висента, Алвара и Елоја и отишли на ручак у ресторан који се зове "ТК". Јело је било укусно, јео сам канелоне и свињско филе и мус од сира за десерт. После ручка смо се шетали. Елој, Висент и Алвар су ишли на Сајам Љејде да виде изложбу о малим возовима; Пау и ја смо се шетали поред реке, седели и радили вежбе Клозмастера. Када су наши пријатељи завршили, нашли смо се и ишли ка главној улици. Посетили смо бесплатну изложбу о Момку Шећера (лидеру синдиката из 1920...

Блог се зове "Пишем на српском" али у задње време нисам много писао, зар није парадокс? Добро, много ствари се десило у фебруару. Углавном, путовали смо у Кади да видимо карневал и да посетимо моју породицу. Стигли смо 13. фебруара, и остали до 20. фебруара. Првих дана смо боравили у кући на селу, близу Шикланске плаже, зато што су тамо били и Раке и Марта, па је било јефтиније да је изнајмимо за четворо. Последње две ноћи смо боравили код Хеме. Лепо смо се провели, много смо јели (превише!) и посетили смо цео крај. Осим тога, у фебруару се десило још много тога: имао сам саобраћајну несрећу, гледао сам Дору и ПЗЕ (финале је сутра), појео сам калсоте (дуге црне луке из Каталоније)... Надам се да ћу имати време да вам пишем о свему.

Драги читаоци, Фебруар је почео и нисам ништа написао! Стварно нема много новости у мом животу. На срећу могу да кажем да следеће недеље путујемо у Кади да проведемо тамо недељу дана. Ако ме добро познају, знају да ми путовања изазивају стрес. Међутим, имам жељу да будем тамо, да видим своју породицу. Осим тога, овај пут ћу да видим своју сестру Раке, кога нисам видео годину и по. Овај пут путујемо на карневал. Пау жели да види карневал у Кадију, јер је тако познат. Нећемо га посетити током викенда, али очекујем да ћемо ићи током недеље. Осим тога, живот се наставља као и обично. Настављам да се спремам за испит српског језика, надам се да ћу га полагати у септембру, али то зависи од тога да ли ћу имати слободне дане и да ли ћемо моћи да путујемо у Београд. Покушавам да не мислим на далеку будућност, па ћу се сада фокусирати на путовање следеће недеље.

Nakon nekoliko slušanja, hoću da malo komentarišem pesme od #PZE24. Pošto ne volim da loše govorim ni o čemu, samo ću da komentarišem pesme koje mi se sviđaju. POLUFINALE 1 Marko Mandić - Dno. Mislim da je interesantna pesma, sviđa mi se egzotičan ritam. Bojana x David - No no no. Zabavna je, vrlo dobra za radio i za leto. Oba glasova se vrlo dobro uklope. Sviđa mi se da ju je Boris Subotić napisao, prva je njegovih pesama koju slušam koja nije spora. Ivana Vladović - Jaka. Jedna mojih omiljenih pesama ove godine, obožavam melodiju, zvuči kao klub-muzika devedesetih godina koja mi se tako sviđa. Osim toga, volim da tekst govori o samopouzdanju i osnaživanju! Nadam se da je vidim u finalu. Kavala - Vavilon. Mirna je i malo tajanstvena. Sviđa mi se osnov muzike, refren ima snagu. Keni nije mrtav - Dijamanti. Pesma je tako lepljiva (jel se kaže to na srpskom?), proveo sam dva dana da pevam "na moju stranu jastuka, na moju, na moju". I oni imaju toliko energije! POLUFINALE 2 Iva ...

Sredinom smo januara, a to znači jednu stvar: da smo u vreme Evrovizije! Još nisam rekao ništa o tome u ovom blogu, ali ako me znate od negde drugde, znate da mi se sviđa Evrovizija. I pošto tako volim srpski i hrvatski jezik, pratim narodne izbore iz Srbije (PZE) i Hrvatske (Dora). Pesme PZE još nisu objavljene, ali pesme Dore već znamo i imam svoje omiljene. Komentarisaću ih: Moja omiljena pesma sada je More  od Lane Mandarić. Jako volim takvu mračnu muziku, tekst je u redu, a glas pevačice je odličan. I Baby baby od Noelle mi se sviđa, mislim da je moderna i da daje želju za igranjem. Pesma Sretnih dana dat će Bog mi se takođe sviđa, ali sam malo umoran od nje zato što sam pročitao tekst i mislim da je malo previše romantičan, a spomene Boga, što je skoro uvek loše. Pesma Pametnom dosta mi se čini dobra i zabavna. Osim toga, zvuči staro, kao da je iz moje mladosti. Sviđa mi se to. Nadam se da će ove pesme ići na finale!

Морао сам да напишем есеј за час српског. Био је пун грешака, али барем сам успео да напишем скоро 600 речи: то је довољно! Обично пишем овде на блогу врло кратке текстове. Можда је тако јер немам занимљиву тему о којој могу да пишем. Морам да нађем теме да напишем есеје, тако да могу да вежбам своје писање.

Нова година, нови живот , каже се на шпанском. Да ли мислите да је тако? Лично, мислим да не. Године су базиране на природном феномену, али када пређемо у нову годину, то само значи промену броја, док наши животи остају исти. А зато нема ништа различито у мом животу; још увек живим са Пауом, још увек радим исти посао, и још увек учим српски (и још увек желим да учим друге језике, али немам времена). Наставићу тако док не добијем на лутрији.